iq option
promotion

Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
smartman
Moderator
Moderator
Number of messages : 164
Points : 1189
Date of Entry : 2015-08-04
Year : 47

Linija tržišta kapitala CML

on Sun Sep 27, 2015 12:37 am
Ukoliko u analizu uključimo alternativu pozajmljivanja i kreditiranja javlja se linearni skup mogućnosti investiranja koji se naziva linija tržišta kapitala. Ova linija predstavlja proporcionalno sve investicije tržišta kapitala i menja odnos rizika i povraćaja koji je dostupan investitorima.
Predpostavimo da se portfolio sastoji, pored rizičnih, i od jedne nerizične hartije od vrednosti.

Ona je na već prikazanoj slici 5.4. označena u tački R na  osi. Tačka R bi mogla da predstavlja obveznice sa dužim rokom dospeća. Takva investicija donosi pozitivan povraćaj a varijabilnost povraćaja iznosi 0, što se može predstaviti simbolički.

Pošto razmotri mogućnosti prikazane na slici 5.4. investitor će uočiti da je moguće kreirati još mogućnosti za investiranje i to u vidu kombinovanja nerizičnih sa rizičnim hartijama od vrednosti. Na taj način se mogu stvoriti novi portfolii koji nisu prikazani na slici 5.4
Slika 5,4:
Slika 5.6. prikazuje četiri od neograničenog broja mogućnosti koje čine portfolii sačinjeni od nerizične (tačka ) i neke rizične hartije od vrednosti. Sve one počinju u tački  i prolaze kroz set mogućnosti rizičnih hartija od vrednosti.
Linija tržišta kapitala ukazuje na to da očekivani povraćaj i rizik svih efikasnih portfolia leže na pravoj liniji. Drugim rečima, kada je jedno od ulaganja oslobođeno rizika linija tržišta kapitala je uvek prava linija.
Slika 5 ,6:
Na slici 5.6. portfolii koji leže između tačke  i granice efikasnosti (npr. tačka T) predstavljaju portfolie koji sadrže i nerizičnu i rizičnu hartiju od vrednosti m (tj. deo portfolia je investiran u nerizične hartije od vrednosti).

Ali oni portfolii koji leže u delu seta mogućnosti iznad tačke m na liniji RTmAL1 sadrže negativne vrednosti od  (xR < 0).

Negativna vrednost od  može da se tumači kao pozajmljivanje po kamatnoj stopi  da bi se kupilo više rizičnih hartija od vrednosti kao što je m. Na taj način neki  agresivan investitor može da oformi portfolio kapitala kao što je tačka A na slici 5.6. da bi uvećao očekivani povraćaj.

Investitori koji koriste Markowitzevu diversifikaciju prepoznaju različite investicione mogućnosti prikazane na slici 5.6.

L1 zove CML ili tržišna linija portfolia. Ona se razlikuje od SML linije ili linije sigurnosti tržišta (security market line). SML je linerani odnos između očekivanog povraćaja i sistematskog rizika za portfolie i pojedinačne hartije od vrednosti.

S druge strane, CML je linearni odnos između očekivanog povraćaja i ukupnog rizika i na toj liniji će ležati samo portfoli.


I na kraju, razmotrimo slučaj formiranja tržišnog portfolia u uslovima postojanja ekonomske ravnoteže na tržištu kapitala, tj. u uslovima kada su ponuda i tražnja jednake i uravnotežene za sva dobra.
U kontekstu tržišne ravnoteže finansijskih dobara, to znači da je svaka hartija od vrednosti na tržištu u posedu nekog vlasnika.

Slika 5.7. prikazuje funkcionisanje hipotetičkog tržišta kapitala. Pošto svi investitori žele portfolio m sledi da, u uslovima ravnoteže, m mora biti ogroman portfolio koji sadrži sve hartije od vrednosti u proporcijama  gde je:

                   ukupna vrednost hartija od vrednosti i-te firme

=  -------------------------------------------------------------------

             ukupna vrednost svih hartija od vrednosti na tržištu

“m” možemo da odredimo kao tržišni portfolio ili najpoželjiniji portfolio koji sadrži sve hartije od vrednosti, tačno u onim proporcijama u kojima se one i nude. Povraćaj od tržišnog portfolia je najbitniji prosečni povraćaj od svih hartija od vrednosti na tržištu. U uslovima predpostavljene ravnoteže na tržištu  mora biti kamatna stopa koja izjednačava ponudu i tražnju kreditnih fondova.

CML kao tangenta na granicu efikasnosti

Na slici 5.7. portfolio m je jedini portfolio na liniji CML koji ne koristi mogućnost pozajmljivanja ili kreditiranja po nerizičnoj kamatnoj stopi  (tj.  za m). Portfolii na liniji CML koji se nalaze između tačke  i m su kreditni portfolii .Portfolii iznad tačke m na liniji CML su zajmovni portfolii.
Slika 5,7:

Pasivna i aktivna strategija

Svaka od ovih strategija je vezana za određenu vrstu HOV i zbog toga se prave razlike između investiranja u nerizične i rizične (akcije) HOV.
Razlike između ove dve strategije proističe iz sledećih razloga:
1) u oblasti obveznica su se razvili neki tipovi produkata investiranja kojih  još uvek nema u oblasti akcija.
2) kako zbog ograničenog roka dospeća tako i zbog likvidnosti obveznice predstavljaju posebnu vrstu izazova.

Suštinska razlika između aktivnog i pasivnog menadžera je u tome da li je njihovo delovanje isplanirano na osnovu podataka iz prognoze tržišta ili ne. U tom smislu najjednostavniji slučaj pasivnog menadžera je indeksni fond koji se kreira tako da jasno preslikava dobro definisan indeks za obične akcije kakav je npr. SNP 500.

Fondovi pod tom pasivnom upravom su se veoma brzo razvijali i nadmašili više od 50% aktivnih menadžera.Ovi fondovi kupuju svaku akciju iz indeksa tačno u onom odnosu u kom je predstavljena indeksom (npr. ako je indeks neke akcije 5%, fond 5% svojih sredstava ulaže u te akcije).

Izvor informacija:Prof. dr Nataša Cvetković

View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum