iq option
promotion

Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
dzonefx
Moderator
Moderator
Number of messages : 533
Points : 3101
Date of Entry : 2013-01-29
Year : 47
Residence Country : Beograd

Vrste Berzi

on Sun Oct 11, 2015 3:33 pm
Osnovni kriterijumi za podelu berzi su:

*Po načinu nastanka dele se na: spontane i osnovane na osnovu zakona. Prve berze u svetu nastale su spontano i bez postojanja pravne regulative. Kasnije berze su nastale na bazi zakona koji regulišu njihovo osnivanje i poslovanje. Sve savremene berze su nastale na legalan– zakonit način.

*Zavisno od mesta gde se obavlja promet razlikuje se berzansko i vanberzansko trgovanje. Organizovano je tržište koje omogućuje susretanje ponude i tražnje i formiranje cene berzanske robe na određenom prostoru, u određeno vreme i uz poštovanje precizno utvrđenih pravila trgovanja.

Organizovano tržište podrazumeva da se berzanski poslovi zaključuju na centralnom mestu berze koje se naziva rupa ili pit, gde se na klasičan način ili putem kompjutera za prijem naloga, vrši uparivanje naloga ponude i tražnje i zaključuju berzanski poslovi između brokera kao predstvnika kupaca i prodavaca berzanskih materijala.

Iz ovoga sledi da je neorganizovano tržište, trgovina izvan berze odnosno mesta na berzi na kome se zaključuju berzanski poslovi. Vanberzansko tržište odnosno vanberzanska trgovina obavlja se u hodniku berze, ispred i u neposrednoj blizini berze, ili između brokera i dilera na bilo kome mestu van berze, s tim da se trgovina obavlja na bazi propisane berzanske tehnologije i sačinjavaju izveštaji o trgovanju koji su relevantni za ocenu ukupnih berzanskih kretanja.

*Po prirodi vlasništva berze se dele na:
- Javnopravne berze koje osniva država i one su pod njenim uticajem i kontrolom u upravljanju berzom. To su berze kontinentalnog tipa, kako se u praksi naziva „francuski odnosno romanski tip berze“. Ovde se kao osnivač i vlasnik pojavljuje država.

Ona postavlja članove i menadžment berze, s tim da broj članova berze nije fiksan, nego zavisi od percepcije vlasnika odnosno osnivača. Banke ne mogu biti članovi ove vrste berzi.

- Privatno-pravne berze posluju kao privatna (najčešće akcionarska, a mogu biti i društva sa ograničenom odgovornošću - DOO), društva pravnih i fizičkih lica, koja ispunjavaju zakonske uslove. Broj članova je fiksan odnosno određen u fiksnom iznosu, a banke ne mogu biti članovi ovih berzi. Novi član se može postati samo kupovinom mesta od starog člana ili prirodnom smrću ranijeg člana.

Osnivači koji ulažu imovinu su vlasnici berze, a ne država. Na ovaj način organizovane su anglosaksonske berze tj. berze u SAD i Velikoj Britaniji.Država na ove berze deluje preko zakona i regulatornih tela, a nema prava da sa upravlja berzama.

- Mešovite berze, kako i sam naziv kaže, predstavljaju mešavinu kontinentalnog i aglosaksonskog tipa berze. Berze ovog tipa zakonom osniva država koja organizjje kontrolu rada berzi, a članovi berzi i organi upravljanja berzom su banke i druge finansijske institucije.

Broj članova berze nije ograničen, a o prijemu novih članova odlučuju osnivači odnosno vlasnici berze. Poslovnu politiku, planove i tehnologiju berzanskog rada utvrđuju i vode njeni osnivači odnosno članovi, a to su banke i druge finansijske organizacije.

Na ovaj način organizovane su berze u Nemačkoj i zemljama koje su bliske nemačkoj (Austrija, Švajcarska, zemlje Beneluksa i Skandinavske zemlje).

*Po predmetu trgovine berze se dele na robne- produktne berze (robe i usluge), novčane berze (nacionalni novac i devize) i berze kapitala odnosno efektne berze (akcije i obveznice). Često se u teoriji i praksi pominju samo dve vrste berzi - robne i finansijske.



*Po raznovrsnosti predmeta trgovine berze se dele na specijalizovane i mešovite berze. Na specijalizovanim berzama trguje se jednom vrstom robe (na primer naftom, obojenim metalima, vunom, svilom, kafom, šećerom i slično). Kod mešovitih berzi na istoj berzi se trguje na primer robom, efektima i derivatima.

*Prema roku dospeća finansijskih instrumenata koji su predmet trgovine berze se dele na tržište novca i tržište kapitala. Tržište novca obuhvata sve one finansijske transakcije sa finansijskim instrumentima čiji je rok dospeća do jedne godine. Tržištu kapitala trguje finansijskim instrumentima sa dospećem dužim od jedne godine.

Razlika između tržišta novca i tržišta kapitala nije uvek sasvim jasna, jer je i dugoročne instrumente moguće prodati u roku kraćem od jedne godine, a pored toga u poslednjoj godini njihov rok dospeća je zapravo ispod jedne godine. Berza efekata, kao tržište kapitala, predstavlja poligon za portfolio igru i najznačajniji je segment finansijskih tržišta u smislu efikasne alokacije kapitala.

*Sa aspekta prirode berzanskih materijala berze se mogu podeliti na tržišta vlasničkih i tržišta dugovnih finansijskih instrumenata. Na tržištima vlasničkih instrumenata odvija se promet različitih vrsta akcija i, u okviru toga, korporativno upravljanje preduzećima.

Tržišta dugovnih instrumenata podrazumevaju prometanje različitih formi kredita sa određenim rokovima dospelosti i cenom (kamatom) te hartija od vrednosti (obveznice, hipotekarne založnice, trezorski zapisi, komercijalni vrednosni papiri i sl.


Savremena sredstva komunikacije na berzi su razne globalne informacione mreže.Najkokurentnije su berze koje svoj informacioni sistem nametnu drugim berzama, a posebno čiji informacioni sistem postigne globalni značaj.



Prema vrsti aktive, tržišta se mogu podeliti na tržišta osnovnim hartijama od vrednosti (dužničkim ili vlasničkim) ili tržišta izvedenim hartijama od vrednosti (derivirana tržišta na kojima se trguje derivatima).

*Sa aspekta redosleda emisije, razlikuju se primarna tržišta (na kojima se prvi put emituju i prodaju hartije od vrednosti) i sekundarna tržišta (na kojima se obavlja druga i svaka naredna kupoprodaja već emitovanih hartija od vrednosti).

*Sa aspekta plaćanja i isporuke robe odnosno finansijske aktive, razlikuju se promptna tržišta (rok za saldiranje je najčešće do pet dana), odnosno terminska tržišta (rokovi zavise od ugovora kupca i prodavca, a najčešće su 90 dana, izuzetno do jedne godine).

*Po načinu raspolaganja ostvarenim profitom berze se dele na profitne i neprofitne. Profitne berze dele profit odnosno godišnja dividenda vlasnicima prema uloženom kapitalu i to je najčešće osobina anglosaksonskih berzi.

Neprofitnih berze se takođe bore da zarade profit, ali ga ne dele članovima berze, nego ga investiraju u poboljšanje uslova rada berze kadrovskih, tehnoloških, prostornih i organizacionih. Ovaj tip poslovanja imaju kontinentalne i mešovite berze, što je slučaj i kod berzi u Srbiji.

*Po načinu rada berze delimo na klasične i elektronske. Klasičnim berze trguje, po unapred poznatim, direktnim glasovima, znakovima i pokretima koje sprovode berzanski trgovnci i to u mestu berze za trgovanje označenom kao pit ili rupa.

Elektronske berze rade potpuno kompjuterizovano i automatizovano, po unapred odabranom modelu elektronske trgovine. Kod elektronskih berzi trguje se elektronski na samoj berzi ili na daljinu, posebno kod plasiranja berzanskih naloga za kupovinu i prodaju. Kod elektronskih berzi, kotacija, informisanje i trgovanje se obavlja uz pomoć kompjutera, telekomunikacionih uređaja i interneta, a berza radi 24 časa.

*Po tržišnom dometu, odnosno sa aspekta porekla učesnika u transakcijama na berzi, berze se dele na domaće i međunarodne. Domaće obuhvataju one robne i finansijske transakcije koje se odvijaju između učesnika koji su iz zemlje u kojoj je transakcija obavljena.

Međunarodne berze podrazumevaju da u njihovim transakcijama kupovine i pordaje, pored domaćih, učestvuju i strana lica kao nerezidenti. Sve velike berze u svetu danas su mesta gde se, pored domaćih, obavlja i veliki broj međunarodnih transakcija tako da je teško napraviti razliku između domaćih i međunarodnih berzi.

Međunarodne berze omogućuju da dođe do globalizacije i efikasne alokacije robe, novca i kapitala i do značajnog transfera kapitala u one zemlje čija preduzeća (po pravilu zbog jeftine radne snage) beleže visoke stope prinosa.

Ta tzv. „rastuća“ finansijska tržišta (npr. Kina, Brazil, Rusija,Indija, Hong Kong, Južna Koreja, Tajvan,Singapur, Meksiko, Čile itd.) mogu predstavljati značajan katalizator većih stranih investicija i, po tom osnovu, viših stopa privrednog rasta tih zemalja.

U procesu globalizacije posebnu ulogu imaju međunarodne berze. „Emitenti, investitori i finansijske institucije više nisu ograničene na domaće finansijsko tržište. Tržište i, sledstveno, konkurencija postali su globalni. Ukratko, globalizacija predstavlja integrisanje finansijskih tržišta širom sveta u globalno međunarodno finansijsko tržište.

Zbog toga je poznavanje svetskih finansijskih tržišta danas značajnije nego ikada, i predstavlja neophodan deo korpusa znanja svakog ko želi da radi u oblasti finansija.“

Globalne berze posluju po propsima zemlje berze na kojoj se trguje, ali se pravila trgovine sve više standardizuju na globalnom nivou. Deficitarni sektor ima težnju za prikupljanjem finansijskih sredstava van domaćeg finansijskog tržišta, da bi pristupio većim količinama raspoloživog novca i kapitala, eventualno jeftinije došao do finansijskih sredstava, diversifikovao rizik izvora finansiranja, smanjio rizik neželjenog korporativnog preuzimanja i stekao globalnu promociju. Suficitarni sektor teži da investira van domaćeg tržišta da bi obezbedio međunarodnu diversifikaciju i maksimizaciju prinosa na datom nivou rizika.

Na globalizaciju je značajno uticala stabilizacija cena, kamata i kuseva u poslednjim decenijama. Na osnovu toga je dolazilo i do smanjivanja inflatornih i valutnih rizika, kao stubova informativne asimetrije na svetskom finansijskom tržištu.

Uz to, zabrane koje su postavljane stranim učesnicima na finansijskim tržištima nestaju tako da danas, u većini zemalja, strana pravna i fizička lica nemaju bitno različiti tretman.

Najveći doprinos globalizaciji dala je tehnologija i to u nekoliko domena.Kompjuterizovane trgovačke mreže omogućile su koncentraciju ponude i tražnje na velikoj međusobnoj udaljenosti učesnika.

Uz to, kompjuterska tehnologija je omogućila znatno jednostavnije, jeftinije i brže finansijske benčmarking analize. Satelitske komunikacije omogućile su trenutan prenos informacija, a internet jednostavno i brzo prikupljanje bitnih informacija i izdavanje trgovačkih naloga.


Berza je slobodno i otvoreno tržište na kome ne postoji monopol - dominacija pojedinaca ili grupe, jer ona tada nebi bila pravo tržište.


Globalizaciju je podstakao i sve veći uticaj institucionalnih investitora. Veliki finansijski investitori su imali prirodnu potrebu da globalno investiraju i prikupljaju finansijska sredstva. Uz to, institucionalni investitori su mogli da angažuju  vrhunske finansijske analitičare, sposobne da minimiziraju informativnu asimetriju na međunarodnom finansijskom tržištu i da se tako, posredno ili neposredno, i uz relativno male troškove uključe u globalni finansijski sistem.

Veličina berzanskih tržišta u svetu je veoma različita i može se meriti: tržišnom kapitalizacijon, obimom prometa i brojem listingovanih hartija od vrednosti.

U svetskim razmerama dominantno mesto po sva tri parametra imaju Njujorška berza,NASDAQ,Londonska berza, Tokijska berza,Euronext i Frankfurtska berza. Iako ova tradicionalno značajna tržišta održavaju svoju vodeću poziciju, poslednjih decenija došlo je do osnivanja i rasta značaja berzi u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji.

Sledeća tema:Funkcije Berzi
nazad
View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum