Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
gandra
Global Moderator
Global Moderator
Broj poruka : 3606
Points : 7535
Date of Entry : 2013-01-13
Godina : 47

Funkcije Berzi

on Fri Oct 16, 2015 9:30 pm
Od sposobnosti berzanskih subjekata i od kretanja u okruženju zavise u velikom i efekti investiranja na berzi (odnos profita i rizika): „Razvoj moderne teorije investiranja se vezuje za 1952. godinu kada je Profesor Harry Marković publikovao svoj fundamentalni rad Portfolio Selection u Journal of Finance, 1951., u kome je pokazao efikasne granice investicionog portfolija, optimalizujući odnos između očekicanog prinosa i rizika. Student Profesora Markovića, William Sharp je 1963. godine izvršio sušastvenu simplifikaciju tehnike na „jednostruki indeksni model“.

Uprošćena verzija je učinila teoriju portfolio vrlo praktičnom i primenjivom za veliki broj finansijskih instrumenata. Već 1970. Godine posle detaljne analize algoritamskih struktura urađen je softverski paket za model cene kapitalne aktive  CAP (Capital Assets Price Model), kao i drugih modela, čime je moderna teorija portfolia postala dostupna komercijalnim i drugim korisnicima“.


Berza ima nekoliko važnih funkcija


Prvo, stvaranje otvorenog i transparentnog tržišta.


Berza je slobodno i otvoreno tržište na kome ne postoji monopol-dominacija pojedinca ili grupe, jer ona tada ne bila prava berza nego monopol. Berza pruža sigurnost u poslovanju svim učesnicima, jer na njoj vladaju određena pravila i propisi kojih se svi učesnici moraju strogo pridržavati, i koja štite učesnike od lošeg ponašanja drugih učesnika na berzi.

Na berzi svi trgovci posluju pod istim uslovima i sa istim pravilima. Standardni kvalitet robe omogućavaju da se na berzi masovno trguje robom koja nije fizički prisutna na berzi, koja tek treba da bude dovezena, proizvedena ili ubrana iz dolazećih prinosa.

Pitanje standardizacije materijala kojima se trguje na berzi reguliše se berzanskim pravilima, kao i odgovarajućim zakonskim propisima.Na berzama su istinski kupci i prodavci anonimni, jer, za njihov račun, trgovinu obavljaju zastupnici- brokeri i dileri kad su u funkciji brokera.

Time se kupci i prodavci rukovode samo motivima profitabilnosti, efikasnosti i hedžinga, te se slobodno može reći da anonimnost transaktora na berzi dodatno podstiče pravednost berzanske trgovine.

Drugo, stvaranje kontinuiranog tržišta.


Berza obezbeđuje kontinuirano trgovanje jer se trguje standardizovanom robom. Elektronsko trgovanje omogućuje da berze posluju 24 časa. Na berzama se kontinuiranim transakcijama stalno ispituje vrednost robe i hartija od vrednosti, a time i solventnost njihovih emitenata.

Mogućnost da se jeftino i brzo prodaju robe i kotirane hartije od vrednosti vlasnicima omogućuje da slobodna sredstva drže u relativno prinosnim plasmanima, ne ugrožavajući svoju likvidnost.

To utiče na podizanje opšte uposlenosti sredstava u privredi, a time i efikasnosti njihovog korišćenja. Na berzama se kontinuiranim transakcijama stalno ispituje vrednost robe i hartija od vrednosti, a time i njihovih emitenata. Krajem svakog radnog dana množenjem vrednosti običnih akcija sa njihovim brojem dolazi se do vrednosti kotiranih preduzeća.


Oni emitenti čije se razvojne mogućnosti povoljno cene od strane investicione javnosti postižu veće cene za svoje hartije od vrednosti i time podižu sopstvenu vrednost, što za njih olakšava i jeftinjuje dodatno prikupljanje sredstava, kada su im potrebna.

Treće, stvaranje uslova za formirnje objektivne tržišne cene.


Berza stvara uslove za formiranje objektivne tržišne cene jer cena predstavlja rezultat nadmetanja velikog broja kupaca i prodavaca koji se susreću na berzi. Na berzi se koncentriše ponuda i tražnja, čijim se sučeljavanjem formira objektivna cena, koju službeno lice berze, kao takvu, samo konstatuje. U uslovima nepostojanja insajderskih informacija, dejstvo monopola na berzi je isključeno.

Objektivna tržišna cena ne mora biti realna ni pravična cena, nego je to cene koju odnosi ponude i tražnje u datom vremenskom trenutku diktiraju.

Takođe, insajderi mogu zloupotrebom informacija uticati na cenu i istu kvariti. Cena finansijskih instrumenata, koja može biti u formi kamatne stope ili kursa hartije od vrednosti, kao i procena boniteta emitenta od strane investitora određujuće utiču na investicione odluke na finansijskom tržištu.

Kvalitetnim finansijskim instrumentom, po proceni investitora, može se smatrati onaj koji ima povoljan odnos između pouzdanosti i očekivanog prinosa.

Berze omogućavaju izjednačavanje cena u prostoru i vremenu.

Što se tiče prostora, berze su u međusobnoj vezi, tako da se putem arbitraže na jednoj berzi može kupovati, a na drugoj prodavati, utičući time na nivelisanje cena. Što se tiče vremena, zahvaljujući ročnim poslovima, na berzi se mogu prodavati robe, koja će tek kasnije biti isporučene, što doprinosi nivelaciji i stabilizaciji cena u vremenu.

Berze omogućuju relativno veću stabilnost cena berzanske robe,kontinuirano tržište na berzama omogućuje frekventne ali male promene cena.

Četvrto, najpovoljnije pribavljanje kapitala.


Onog trenutka kada privrednim subjektima sopstvena sredstva nisu bila dovoljna za finansiranje poslovanja, javila se potreba za „spoljnim“ finansiranjem, i to pozajmljivanjem sredstava putem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti. Istovremeno su se subjekti koji su imali višak finansijskih sredstava pojavili u funkciji investitora.

Berza upravo ima ulogu da omogući brz i efikasan protok sredstava od subjekata koji raspolažu finansijskim viškom (najčešće građani i investicioni fondovi) ka subjektima sa manjkom finansijskih sredstava (najčešće preduzeća i država). Dakle, berza subjektima kojima su sredstva potrebna za obavljanje privredne aktivnosti omogućava da do njih dođu, a onima sa viškom sredstava da njihovim plasiranjem ostvare zarade.

Razvijenost berzi i dubina i stabilnost tržišta od velikog su značaja za uspešno funkcionisanje privrednog sistema i ujedno su važan pokazatelj razvijenosti nacionalnog tržišta u odnosu na okruženje.

Peto, ostvarivanje efikasnosti I efektivnosti upravljanja u privedi.


Berze snižavaju cenu pribavljanja kapitala za preduzeća. Mogućnost da se, u normalnom i bezkriznom radu berzi, hartije od vrednosti prodaju relativno brzo posredstvom berzi, uverava investitore da lako mogu da dođu do sredstava u želji da obezbede svoju likvidnost.

Ta okolnost čini da investitori prihvataju i niže stope prinosa na svoje investicije, što obara cenu pribavljanja sredstava za preduzeća i omogućuje realizovanje manje profitabilnih investicionih projekata te, u krajnjoj liniji, podiže privrednu aktivnost u zemlji.

Berza stvara brzu i jasnu informacionu osnovu za praćenje rejtinga kompanija čijim se akcijama trguje na berzi kapitala.

Razvijena berza stimuliše konkurenciju i dovodi do specijalizacije i raspodele rada između berzanskih posrednika, što dovodi do snižavanja troškova finansijskog posredovanja.

Berza obezbeđuje solventnost finansijskog sistema, a pretpostavka za to je da postoji razvijeno sekundarno tržište kapitala koje treba da obezbedi likvidnost investicija, tj. mogućnost investitorima da, ukoliko žele, ponovo investiciono ulaganje pretvore u efektivu.

Razvijeno berzansko tržište omogućava i lakši ulazak stranog kapitala (stranih investicija) što je posebno značajno za zemlje koje imaju deficit potrebnih finansijskih sredstava.

Berza omogućuje dugoročno vlasničko finansiranje kroz primarnu prodaju akcija, čime emitenti povećavaju sopstveni trajni kapital.

Šesto, napredak firmi korz promenu menadžmenata.


Na berzama se prometom akcija vrši i prenos vlasničkih i upravljačkih prava nad korporacijama. Investitori nezadovoljni performansama emitenta akcije koju poseduju, ispoljavaju spremnost da se takve akcije oslobode. Veliki broj takvih ocena utiče na rast ponude, a time i pad cena tih akcija.

Niža cena akcija omogućuje njihovu lakšu i jeftiniju kupovinu u većem broju te je i opasnost od pribavljanja kontrolnog paketa, od strane spoljnog investitora, veća. Ta opasnost od tzv. „preuzimanja“ korporacija, često i neprijateljska, jedan je od glavnih motivacionih faktora za menadžment, s obzirom da preuzimanjem, po pravilu, ostaju bez posla.

Efikasan način odbrane od preuzimanja je podizanje poverenja investitora kroz efikasnije poslovanje i dobre poslovne perspektive. Dakle, strah od preuzimanja unapređuje poslovanje korporacija, a time i efikasnost privrede u celini.

Berze, omogućujući kupovinu i prodaju hartija od vrednosti, omogućuju i seljenje kapitala u prosperitetnije grane i preduzeća. To obezbeđuje mobilnost i efikasnu alokaciju kapitala u privredi.

Sedmo, omogućuju ostvarivanje likvidnosti.


Berze, kroz pretvaranje manje likvidnih berzanskih materijala u likvidne, obezbeđuju likvidnost u privredi, isto kao i plasiranje berzanskih materijala u ostvarivanje zarade kada je likvidnost osigurana, pa postoje viškovi određenih berzanskih materijala. To ohrabruje nove investicije i podstiče razvojni proces u privredi.

Osam, informisanje.


Berza snadbeva tržište informacijama o zaključenim poslovima, njihovom obimu i o postignutoj ceni i promenama cene.Time se pomaže zainteresovnim licima pri donošenju poslovniuh odluka. Bez informacija ne može da se utvrdi strategija trgovanja, kao ni da se ostvari zaštita od rizika koji sobom nosi berzansko poslovanje.

S obzirom da se na berzi okupljaju ljudi koji raspolažu najnovijim informacijama o privrednim kretanjima, ona postaje mesto i za predviđanje ukupnih budućih privrednih kretanja, na bazi pribavljanja relevantnih informacija iz zemlje i okruženja.


Devet, rizičnost tržišta.


Poverenje je osnovna reč koja se čuje na berzi i osnovna karaktetriatika berze.
Međutim, berza, predstavlja ne samo liberalno, transparentno i objektivno tržište, nego i rizično tržište, jer cena berzanskog materijala u toku samo jednog radnog dana može da se drastično promeni (poraste ili padne) i za nekoliko puta.

Neke zemlje, da bi izbegle ovu osobinu tj. hirovitost odnosno volativnost berze uvode ograničenja na dozvoljene dnevne fluktuacije cene berzanske robe. Na primer to je uvela Slovenija gde je ograničila dnevne fluktuacije cena ± 20%. Rizičnost poslovanja i ostvarivanja vrednosti je, inače, i glavni nedostatak berzi. Kao rezime, prednosti berzanskog trgovanja mogu se navesti sledeće:

*Berza obezbeđuje neophodne uslove za organizovano susretanje ponude i tražnje, čime dolazi do značajnog sniženja transakcionih trškova;

*Privredi, građanima i državi, kao i svim drugim subjektima, omogućava da plasiraju viškove robe i da zarade, da popune manjkove u neophodnim robama, kao i da se osiguraju od komercijalnih rizika;

*Berza povećava sigurnost u poslovanju svim subjektima, pošto učesnici u trgovini na berzi unapred moraju da prihvate, određena pravila i propise kao uslov za poslovanje na berzi;

*Berza predstavlja najobjektivniji i najrealniji mehanizam za određivanje cena jer sve do zaključivanja berzanskog posla kupac ne zna koje prodavac ni prodavac ko je kupac;

*Postojanje berze olakšava donošenje investicionih odluka jer širi krug učesnika u ponudi kapitala;

*Postojanje berze omogućuje likvidnost u poslovanju učesnika na berzi;

*Berza je svojevrstan test efikasnosti privrednih subjekata;

*Berza doprinosi povezivanju jedne zemlje sa svetom, uključivanje u međunarodne tokove i izjednačavanje cena u zemlji i inostranstvu.

*Berza pruža korisne informacije za ukupno poslovanje privrednih subjekata i doprinosi razvoju javnosti u poslovanju.

*Berza je značajan instrument globalizacije svetske privrede.Berza predstavlja integralni deo ukupnog tržišnog ambijenta. Ono po čemu se berza razlikuje od svih ostalih tržišta je što na njemu uglavnom nema direktnih kontakata  između transaktora. Takođe, ovo tržište karakteriše visoka cenovna promenljivost, pri čemu vrednost aktive određuje njenu buduću prodajnu cenu.

Kako je budućnost, po pravilu, neizvesna, to se na ovom tržištu upravo formira cena neizvesnosti, odnosno cena rizika. Visokostandardizovana aktiva koja je predmet trgovanja na berzi, kao i sistem trgovanja koji se uglavnom obavlja preko kompjutera, omogućavaju relativno lako obavljanje ogromnog broja transakcija velike ukupne vrednosti.

Međutim, brz protok informacija koji danas vlada na berzama može u vrlo kratkom roku da promeni sliku tržišta uzdižući ga do neslućenih visina ili ga gaseći u vrlo kratkom roku. Berza omogućava efikasnost kupovina robe i usluga, takođe novca, deviza i kapitala.

Berze često u svom sastavu imaju i tzv. paralelna tržišta. Indikatori količine oslanjaju se na shvatanje koje podrazumeva da su promene u obimu prometa preduslov svih cenovnih promena. Osnovna pravila su da je obim prometa u rastućem tržištu veći ako cene rastu, a manji ako cene opadaju i obrnuto, u opadajućem tržištu promet raste uz brži pad cena i opada uz rast cena.

Takođe, obim prometa, po pravilu, opada pred značajne tržišne promene naniže i značajno raste pred oporavak tržišta. „U XX veku dešavaju se mnoge inovacije.Dolazi do značajnih tehnoloških unapređenja u radu berzi. Svakako najznačajnije su uvođenje kompjutera i kasnije elektronskog sistema trgovanja.“ .

Pet osnovnih karakteristika berzi kao savremenih finansijskih tržišta, po profesoru Dejanu Eriću, su:
1. institucionalizacija i globalizacija,
2. inovacije u organizaciji  predmetima i procesima trgovanja,
3. tokovi deregulacije poslovanja,
4. uloga tehničko tehnoloških inovacija i
5. sekjuritizacija.

Po Miskinu efikasna finansijska tržišta su ključni faktor jačanja privrednog razvoja, dok neefikasna tržišta predstavljaju jedan od razloga zbog kojih su mnoge države širom sveta i dalje ostale nerazvijene.

Koliko su berze značajne mogu da ilustruju podaci da je još 1900. godine u SAD od 42 miliona stanovnika, njih oko million posedovalo, donosno 2,4% akcije, a sredinom ,osamdesetih godina XX veka u istoj zemlji je već oko 25% odraslih građana bilo u posedu akcija korporacija.

Treba imati u vidu da je trend rasta vlasništva nad različitim vrstama hartija od vrednosti od strane građana prisutan u gotovo svim tržišnim privredama.



View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum