iq option
promotion

Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
gandra
Global Moderator
Global Moderator
Number of messages : 3637
Points : 7637
Date of Entry : 2013-01-13
Year : 47

Poredjenje CAPM i APT

on Fri Nov 13, 2015 6:28 pm
Kao što smo pokazali, CAPM tvrdi da se na tržištu kapitala u proseku nagrađuje samo beta (tj. sistematski rizik) posmatrane aktive.Drugim rečima, očekivana stopa prinosa aktive je jednaka stopi prinosa na bezrizičnu aktivu plus proizvod beta i tržišne riziko premije.

Nasuprot tome, APT prepoznaje više od jednog faktora sistematskog rizika. Iz toga proističe, da je očekivana stopa prinosa aktive jednaka stopi prinosa na bezrizičnu aktivu plus proizvod osetljivosti aktive na svaki faktor i riziko premije datog faktora pri čemu APT ne navodi koji su to faktori i koliko ih je.
Tabela:
Prodaja na kratko je veoma rizična ali i potencijalno profitabilna. U kupovini tj. u „dugoj poziciji“ (going long) kada se „kupuje jeftino da bi se prodavalo skupo“ najviše što investitor može da izgubi je vrednost investirana u kupljeni efekat. Njegova cena se u najgorem slučaju može svesti na nulu.

Međutim, i „kratkoj poziciji“ tj. trgovini na kratko kada se „prodaje skupo da bi se kupilo jeftino“, investitor teoretski može da ima neograničeni gubitak jer cena efekta koji on mora da vrati, teoretski, može se naviše kretati neograničeno.

Trgovina na kratko se u nekim karakteristikama i konsekvencama razlikuje ako se izvodi na NASDAQ sistemu u odnosu na NYSE/AMEX. U želji da se iskoriste potencijali kratkih pozicija ali uz redukciju rizika uvedene su i tzv. Dugekratke strategije (long-short strategies) koje imaju svoje aktivne pobornike, ali i one koji smatraju da se njihova primena pokazala ograničenom.

Dve osnovne forme investiranja su direktno i indirektno investiranje. U razvijenim zemljama dominira indirektna forma investiranja, koja podrazumeva ulaganje u fondove (institucionalne – kolektivne investitore) koji tako prikupljen novac koriste za ulaganje u akcije i ostale hartije od vrednosti.

Direktno investiranje podrazumeva proces u kome investitor posredstvom brokera neposredno kupuje hartije od vrednosti određenog emitenta.Dve osnovne kategorije investitora su individualni i institucionalni investitori.

U okviru ovih kategorija investitora se može identifikovati širok spektar različitih investicionih ciljeva. Pojedini elementi, kao što su: životno doba, poreski status, tolerancija rizika, bogatstvo, poslovne perspektive i nesigurnost, imaju različit uticaj na pojedine kategorije investitora.


Investitori na tržištu mogu zauzeti jednu ili obe osnoven pozicije koje postoje u berzanskoj trgovini. Duga pozicija (long position) uključuje jednostavno kupovinu i držanje kupljene aktive i oo je jedina pozicija koje su mnogobrojni učesnici na tržištu svesni.


Porezi kojima su izloženi investitori su važni iz nekoliko razloga. Za investiture je, pre svega, bitan ostvaren prihod nakon oporezivanja. Za mnoge individualne i institucionalne investitore izložene značajnim poreskim zahvatanjima, mogućnost uštede ili odlaganja plaćanja poreza je od bitnog uticaja prilikom vođenja investicione politike.

Odlaganje plaćanja poreza na kapitalni dobitak do trenutka njegove realizacije, tj. prodaje hartije od vrednosti, može za određenu grupu investitora predstavljati znatan stimulativan faktor.

Investitori moraju pre donošenja odluke da sagledaju poreski status konkretne hartije od vrednosti, da se ne bi desilo da ono što je na prvi pogled izgledalo povoljnije, nakon oporezivanja, da sasvim suprotan rezultat.

Plasiranje viškova i popuna Manjkova

Zadovolje potrebe u neophodnoj robi ili plasiranje robe koje ima u izobilju (robesirovine, devize, hartije od vrednosti);

U početku poslovanja berzi postojao je samo ovaj motiv za njihovo poslovanje.
-Prerađivaču bakra trebao je bakar za preradu u razne finalne proizvode, pa se pojavljivao preko svojih brokera na berzi da nabavi tu potrebnu robu.
-Rafineriji je trebala nafta, pa je kupovala na berzi,
-Prerađivaču mesa trebala je živa stoka, pa je davao nalog brokeru da je, za njegov račun, nabavi na berzi
-Velikom trgovinskom lancu trebale su ogromne količine kafe, pa ih je takođe nabavljao na, ili preko berze.
-Sve isto važi i kad se nude suficiti pomenutih i sličnih roba radi njihovog plasmana na ili preko berze.
-Preduzeće ima višak deviza, a trebaju mu dinari da bi isplatilo zarade, iznosi devize na berzu i prodaje ih za dinare,
-Preduzeće ima dolare, a trebaju mu za plaćanja evri, iznosi dolare na berzu i zamenjuje ih u evre.
-Preduzeće proceni da mu se više isplati držati akcije nego obveznice, pa na berzi ili preko berze prodaje obveznice, pa kupuje akcije.

Ovo je prirodna funkcija berze. Osnovna funkcija trgovine je da viškove raznih roba plasira na mesta manjkova ili da manjkove popunjava traženim robama, pa i berze, kao oblik trgovine, moraju da imaju i da respektuju ovu funkciju i motivaciju berzi.

Znači trgovinu nemotivisanu zaradom ili hedžingom imovine, nego izričito zadovoljavanjem manjkova i plasiranjem viškova u raznovrsnim robama.


U kamatnom svopu najčešće se radi o zameni varijabilne kamate fiksnom kamatom.



Umanjenje ili izbegavanje rizika

Umanjenje ili izbegavanje rizika promene cene, deviznog kursa ili kamate (hedžing poslovi). „Rizik predstavlja mogućnost ili verovatniću da stopa prihoda kod investiranja bude manja od očekivane. Često se rizik poistovećuje sa neizvesnošću, međutim njihova značenja se bitno razlikuju. Kod rizika ne može oceniti.

Prilikom investiranja u određene poslovne aktivnosti ili hartije od vrednosti, svaki investitor izložen je jednom ili više rizika (npr: rizik od promene kupovne moći, rizik od promene kamatnih stopa, politički rizik i slično).

Zbog postojanja širokog dijapazona rizika, on se može najednostavnije podeliti na sistemski i nesistemski rizik, što ujedno predstavlja i dve osnovne komponente ukupnog rizika.

Sistemski rizik je opšti rizik koji nastaje iz promena u svetskoj i nacionalnoj ekonomiji na koje investitor ne može značajnije da utiče. On se može umanjiti ulaganjem u poslovne aktivnosti ili hartije od vrednosti različitih zemalja čije ekonomije su međusobno komplementarne.

Faktori koji utiču na sistemski rizik su:
-Ekonomski rast;
-Makroekonomska situacija;
-Dešavanja u privredi;
-Politički događaji;
-Sociološki faktori, itd.

Nesistemski rizik uzrokovan je ponašanjem i promenama u samoj kompaniji ili izdavaocu vrednosnih papira. Pomenuti rizik se može neutralisati diverzifikacijom, investiranjem u različite poslovne delatnosti ili ulaganjem u različite vrednosne papire.

Najčešći nesistemski rizici su:
-Tržišni rizik - najčešće rizik promene cene;
-Valutni rizik - rizik promene deviznog kursa;
-Rizik nelikvidnosti - poteškoće partnera u izmirivanju finansijskih obaveza;
-Kreditni rizik- kada zajmoprimac ili izdavalac hartija od vrednosti ne može da izmirisvoje obaveze;
-Operativni rizik- neadekvatno upravljanjepreduzećem, neodgovarajuće procedure u radu i donošenju odluka, neadekvatna interna kontrola i sl.
-Pravni rizik- promena zakona i neispunjenje ugovornih obaveza poslovnog partnera.
-Rizik više sile- iznenadne prirodne i ratne katastrofe na koje se ne može uticati. Najbolji način zaštite od rizika su hedžing poslovi na berzi, najčešće putem fjučersa ili opcija.

Robni hedžing štiti robu odnosno njenog vlasnika od promene cene. Ako je na primer izvoznik X ugovorio izvoz brodova uvoznika Y u vrednosti od 300 miliona dolara, a rok izgradnje istih je 12 meseci.

Ako čelični limovi čine 30% vrednosti broda, a cena čelika do ugradnje može značajno da se promeni, prodavac može zapasti u gubitke, umesto očekivane dobiti. Da bi to izbegao, on zaključuje jedan ili više fjučers ugovora o kupovini i istovremenoj prodaji čeličnih limova preko berze.

Koliko na kupovnim ugovorima izgubi toliko na prodajnim zaradi, tako da je uvek na istoj ceni.

Putem berzanskog hedžinga zaštitio se da učešće čelika u ceni brodova ne premaši 30%, pa je sačuvao očekivanu dobit, što se tiče učešća čelika u ceni isporučenih brodova. Berzanske fjučers operacije su mu omogućile da se zaštiti od rizika promene cena.


Vreme nastanka svop ugovora (swaps) jesu sedamdesete godine XX veka - period kolebanja kamatnih stopa i deviznih kurseva, kada se javila potreba da investitori koji su izloženi naglim promenama kamatnih stopa i deviznih kurseva izvrše transfer rizika.

Tržište svopova se lagano razvijalo, a postalo je naročito poznato od 1981. god. posle velike i javne transakcije između američke kompanije IBM i Svetske banke, u kojoj je prva preuzela na sebe plaćanje obaveza Svetskoj banci po dolarskim krediima, a ova u zamenu servisiranje obaveza IBM-u švajcarskim francima i nemačkim markama.


Poljoprivredni proizvođač zaključuje fjučers ugovor preko brokera na berzi 15. februara 2009. godine da proda pšenicu na zeleno sa napatom dinara odmah, a isporukom pšenice u avgustu 2010. godine kad stigne žetva pšenice.

Cena se fiksira, na primer, na 20 dinara po kg. Supotpisnik ugovora je klirinška kuća, koja isti ugovor i po istoj fjučers ceni prodaje mlinsko-pekarskom preduzeću. Poljoprivredni proizvođač smanjuje (hedžuje) tržišni rizik smanjenja cene, ali i ne učestuje u povećanju cene ako do iste dođe.

Poljoprivredni proizvođač biće isplaćen po ceni fjučersa koja je precizirana u ugovoru, čime je zaštićen od pada cene i još dolazi do likvidnih sredstava kojima može da organizuje setvu.

Mlinar, sa druge strane prihvata rizik od promene cene po stopi nižoj od precizirane cene u ugovoru (time će platiti pšenicu više nego bi ona realno vredila na tržištu), ali će za to smanjiti rizik od skoka cene pšenice iznad cene precizirane u ugovoru. Time i kupac i prodavac robe smanjuju rizik putem zaključivanja fjučers ugovora.

Za razliku od fjučersa gde postoji obaveza izvršenja ugovora na obe strane opcija vlasniku daje pravo ne i obavezu da kupi ili proda određenu aktivu po unapred utvrđenoj (strajk ceni).

Da bi mogao da igra na opciju kupac mora da uplati prodavcu kod klirinške kuće određenu proviziju koja se zove opciona cena ili opciona premija, a ako hoće i da promenu poziciju, pa umesto kupca postane prodavac onda uplaćuje duplu premiju. I opcije služe za osiguranje rizika promene tržišne cene (hedžing).

Hedžing deviznog kursa, svodi se na zaštitu od promene deviznog kursa u budućnosti, da bi se osigurala buduća devizna plaćanja po povoljnom kursu za dužnika (platioca). Ako na primer, kupac robe treba posle 60 dana istu da plati u evrima, on preko svoje banke danas kupuje devize i fiksira budući devizni kurs.

Trenutni kurs po kome dužnik plaća evro je na primer 104 dinara za evro, kamatna stopa kad se oroči evro iznosi 4, 8% na godišnjem nivou odnosno 0, 4% na mesečnom nivou. Ako, na primer, banka kupi evro na tržištu sa plaćanjem 60 dana za 102 dinara po evru, banka zarađuje 2 dinara po evru, a dužnik zarađuje 0, 8%.

Dužnik je osigurao plaćanje u evrima po istom kursu i plus zaradio 0.8 dinara po evru za okamaćene devize.


U valutnom svopu, obično, ugovorene strane vrše inicijelno plaćanje jedna drugoj.U ovom primeru američka kompanija bi primila ukupan iznos u evrima (potrebann za finansiranje evropskih opcija), a prenela dolarsku protivvrednost banci. Banka je ovoj transakiji izložena riziku da će evro oslabiti i odnosu na dolar te može hedžovati ovaj rizik svopujući evre za dolare sa trećom stranom. Koliko dugo ove strane ispunjavaju obaveze, banka je u potpunosti zaštićena od rizika. S druge strane, američka kompanija je iskoristila prednost rejtinga na domaćem tržištu zaduživši se jeftinije nego što bi to bio slučaj u Evropi.



View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum