Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
dzonefx
Moderator
Moderator
Broj poruka : 475
Points : 2938
Date of Entry : 2013-01-29
Godina : 47
Lokacija : Beograd

Vanberzansko Tržište

on Sat Nov 21, 2015 1:05 pm
Na OTC tržištu se trguje obveznicama federalne blagajne (Treasury bills, notes and bonds), vladinih agencija (Government agencies), lokalnih organa uprave (Municipal bonds), akcijama otvorenih investicionih fondova, obveznicama korporacija, preferencijalnim akcijama i običnim akcijama banaka- osiguravajućih društava- proizvodnih, trgovinskih i drugih kompanija bez obzira da li su listingovane na nekoj berzi ili ne.

Na OTC tržištu se trguje znatno većim brojem efekata u odnosu na berze. Dominantnost OTC tržišta izražena je u broju i ukupnom prometu obveznica i drugog vanberzanskog materijala.

OTC ili tržište „preko šaltera“ predstavlja, pored berzi, drugi glavni deo sekundarnog finansijskog tržišta. Ovo tržište nije fizičko mesto trgovine. Pod ovim tržištem se najčešće podrazumevaju sve kupoprodajne aktivnosti sa hartijama od vrednosti koje se ne odvijaju na berzama.

OTC predstavljaju poseban način trgovanja i obuhvata stotine brokersko-dilerskih kuća širom sveta. To su često iste one brokerske kuće koje su u ulozi investicionih banaka bile pokrovitelji (underwrite) primarnih emisija efekata za koje sada, na sekundarnom finansijskom tržištu, predstavljaju market mejkere.

Ovde se kupoprodaja hartija od vrednosti, koje se ne kotiraju na berzama, obavlja, ne kroz aukcioni proces, već kroz cenovno pregovaranje tj. „cenkanje“ (negotiated bidding) između brokersko-dilerske kuće koja za svoj ili za račun komitenta želi da ispuni nalog i brokersko-dilerske kuće koja za predmetnu hartiju od vrednosti predstavlja market mejkera.

Proces se obavlja posredstvom razgranate telefonske, teleprinterske, a od 1971, i kompjuterske mreže.OTC hartije od vrednosti zahtevaju gotovo istovetno objavljivanje podataka o njihovim emitentima kao i listingovane hartije od vrednosti na berzama. OTC je interdilersko tržište.

Promet na njemu je i na veliko i na malo. Neke firme samo trguju na veliko sa drugim dilerima, druge samo sa institucionalnim investitorima, treće, pak, prodaju individualnim investitorima ono što su kupile od dilera na veliko.

Firme na OTC tržištu se nazivaju brokersko-dilerske jer kupuju i prodaju hartije od vrednosti kao brokeri (agenti) u svoje ime, a za tuđ račun ili kao dileri (principali) u svoje ime i za svoj račun. Ako su u ulozi brokera, moraju saopštiti pravu cenu nabavke kao i iznos zaračunate provizije.


Diler na veliko na OTC koji je spreman da kupuje i prodaje za svoj račun, tj. da „pravi tržište“ (make market) naziva se market mejker. Njegova uloga je slična ulozi grosiste, tj. trgovca na veliko na robnim tržištima.

Funkcija koju obavlja slična je onoj koju ima specijalista na berzi. Specijalista na berzi je, međutim, monopolistički market mejker, dok je diler na OTC suočen sa konkurencijom drugih dilera koji u istoj hartiji od vrednosti „prave tržište“, tj. stoje spremni za kupoprodaju sa svojim ponuđenim kupovnim (bid) i prodajnim (ask) cenama.

Kupoprodajni raspon (bid-ask spread) dilera na OTC tržištu zavisi od njegovih troškova realizacije naloga, troškova i rizika držanja sopstvenog inventara hartija od vrednosti i rizika gubitka zbog trgovine sa bolje informisanim transaktorima.

Po pravilu veći, tj. finansijski snažniji, dileri na OTC tržištu su efikasniji i imaju manji kupoprodajni raspon što je naročito naglašeno u prometu skupih hartija od vrednosti.

Transakcije na OTC tržištu se realizuju kroz kontakte brokersko–dilerskih firmi. Velike OTC firme su međusobno povezane direktnim telefonskim i teleprinterskim vezama. U kontaktima se, pored kupovnih i prodajnih cena saopštava i količina za koju naznačene cene važe.

Diler - market mejker- saopštava te podatke ne znajući da li će broker– diler koji ga je pozvao, kupiti ili prodati dotične efekte. Do konačne kupoprodajne cene se dolazi kroz pregovore.

NASD (National Association of Securities Dealers) ili Nacionalno udruženje dilera hartijama od vrednosti u SAD, je nezavisno udruženje koje upravlja radom OTC tržišta, a koje je osnovao donji dom parlamenta SAD (Kongres) i koje nadgleda SEC.

NASD je izdalo smernicu da brokeri-dileri u svojim poslovima sa komitentima ne treba da prelaze 5% zarade u odnosu na cenu hartije koja je predmet kupoprodaje, bez obzira da li se radi o proviziji tj. komisiji brokera ili o trgovačkoj marži dilera. Izuzetak od ovog pravila su kupoprodaje akcija investicionih fondova i njihovih efekata koji se kotiraju na nekoj berzi.

NASD je ustanovila stroga i precizna pravila ponašanja u pridržavanju principa poštenog poslovanja.Ono obavezuje svoje članove na poštovanje visokih standarda „poslovne etike i čast “ i„trgovačkih principa jednakosti i pravde.

Snaga upravljanja NASD proističe iz njegove moći da novčano kazni ili isključi iz udruženja svakog brokeradilera koji se oglušuje o postavljene odredbe i propise. Gubljenje NASD članstva praktično onemogućava poslovanje brokera-dilera.

Kada kupovni ili prodajni nalog stigne do brokera-dilera koji je market mejker u dotičnom efektu nalog se jednostavno ispunjava time što se izvrši kupovina ili prodaja po kotiranim cenama.

Ako firma nije market mejker mora se stupiti u odnos sa onim ko jeste. Na berzi bi broker na parketu jednostavno otišao do odgovarajućeg specijaliste koji je market mejker za dotični efekat.

Na OTC tržištu market mejker se može locirati na dva načina.Nacionalni kotacioni biro (National Quotations Bureau) dnevno izdaje tzv. „ružičaste stranice“ (pink sheets) koje sadrže abecedni spisak svih akcija kojima se trguje OTC kao i imena i telefonske brojeve njihovih market mejkera. Slično, za korporativne obveznice postoje tzv. „žute stranice“ (yellow sheets) itd.

U ovim pregledima Nacionalnog kotacionog biroa, često se, ako nema kupovnih ili prodajnih naloga, uz kotacije nalaze i oznake BW (Bid Wanted) ili OW (Offer Wanted) kojima se naglašava želja dilera da proda ili kupi kotiranu hartiju. Broker mora da pozove nekoliko market mejkera da bi dobio najbolju ponudu.

Tako se trgovalo na OTC tržištu ranije, a i danas se tako trguje efektima koji nisu uključeni u NASDAQ sistem.Iako se dugo odupirala ideji centralizacije finansijskog tržišta i trgovini efektima koji su listingovani na drugim tržištima,

NYSE je u okviru ideje NMS-a realizovala Međutržišni trgovinski sistem ITS (Intermarket Trading System) koji elektronski povezuje NYSE,AMEX i pet glavnih regionalnih i lokalnih berzi.

Ovaj sistem objedinjuju kotacije na konkurentnim tržištima i omogućuju brokerima da vide ponuđene cene različitih market mejkera i da posluju sa najpovoljnijim.

Pomoću ovog sistema brokeri-dileri, posredstvom svog terminala, trenutno dobijaju, iz NASDAQ kompjutera, aktuelne kotacije market mejkera. Iza toga mogu telefonski da kontaktiraju najpovoljnije dilere i, kroz pregovore, ugovore cenu trgovine.

Uvođenjem elektronskih sistema za izvršavanje, omogućeno je da se u poslovanje uključi veliki broj malih naloga. Uz pomoć ovih sistema zaobilazi se angažovanje komisionih brokera i brokera na parketu koji fizički prenose naloge i izvršavaju ih na trgovinskim postajama. Ovim sistemima nalozi se automatski, posredstvom kompjutera,prosleđuju na monitore odgovarajućih specijalista.

Ovaj sistem koji smanjuje provizije i podiže efikasnost realizacije naloga, na NYSE se zove DOT (Designated Order Turnaround) sistem. Sličan sistem na AMEX se zove PER (Post Execution Reporting) sistem, a na Filadelfijskoj berzi se zove PACE (Philadelphia Automated Communications and Execution) sistem i sl. Na NYSE je razvijen i tzv.

Super DOT sistem koji omogućuje spajanje više malih naloga, ili deljenje većih, kao i trgovinu po zatvaranju berze, a po zaključenim cenama za taj dan (closing price). Nisu sve hartije od vrednosti OTC tržišta uključene u NASDAQ sistem. Krajem 1988. više od 5 000 efekata sa tržišnom kapitalizacijom od preko $ 350 milijardi nalazile su se na listingu NASDAQ-a.

Najaktivnije, njih oko 1 900, svakodnevno nalaze proctor u Wall Street Journal-u. U NASDAQ system uključeno je oko 600 dilera-market mejkera. Svaka akcija ima najmanje 2, u proseku 9, 4, a poneke i do 40 market mejkera.

NASDAQ kao elektronska komunikaciona mreža omogućuje priključke za dileremarket mejkere, brokere i kontrolore. Postoje tri nivoa pristupa sistemu.

Prvi nivo broker omogućuje samo dobijanje podatka o najvišoj ponuđenoj ceni i najnižoj traženoj ceni unutar NASDAQ sistema.

Drugi nivo uz trenutne kotacije identifikuje i ko su market mejkeri svake ponude i omogućuje izvršenje naloga posredstvom sistema.

Treći nivo omogućuje market mejkerima da, uz ono što pružaju prva dva nivoa, mogu da unose, koriguju ili brišu kotacije za akcije u kojima „prave tržište“. Njihove unešene kotacije se mogu videti na terminalima širom NASDAQ sistema.

U okviru NASDAQ-a postoji Sistem za izvršenje malih naloga-SOES (Small Order Execution System) koji omogućava realizaciju naloga manjih od 1 000 (10 Round lots) akcija koje su unutar Sistema nacionalnog tržišta (National Market System).

OTC tržište je vremenom, a posebno uvođenjem NASDAQ sistema, postajalo sve značajnije na sekundarnom finansijskom tržištu SAD. Razvoj ovog tržišta i pratećih telekomunikacija omogućuje snažan konkurentski pritisak na specijaliste na berzama i njihove kotacije, brokersko-dilerske kuće i njihove provizije, a stvara i preduslove formiranja jedinstvenog nacionalnog tržišta koje bi investitorima garantovalo najbolje trenutno moguće ponude za njihove transakcije uz niže transakcione troškove.

View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum