Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
dzonefx
Moderator
Moderator
Broj poruka : 475
Points : 2937
Date of Entry : 2013-01-29
Godina : 47
Lokacija : Beograd

Berze u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Holandiji

on Sat Nov 28, 2015 4:08 pm
Frankfurtska berza - Frankfurter Wertpapierborse - je najveća i najstarija berza među osam regionalnih berzi u Nemačkoj. Otpočela je sa radom 1820. prometom akcija Austrijske nacionalne banke.

Na nju otpada preko 75% prometa akcija u zemlji. Od 1993. godine nalazi se u sastavu grupe Dojče berze (u čijem se sastavu nalazi i bivša Dojče terminska berza, danas Eurex).

Podeljena je na tri odvojena segmenta u zavisnosti od kapitalizacije hartija od vrednosti: -zvanično tržište (Amtlicher Markt) na kome se trguje obveznicanma države i velikih korporacija kao i njihovim akcijama,
-regulisano tržište (Geregelter Markt) za hartije od vrednosti manjih kompanija i
-slobodno tržište (Freiverkehr) sa najblažim zahtevima za promet hartija od vrednosti.

Članovi berze su banke, koje trguju hartijama od vrednosti za svoj i tuđi račun, zvanični brokeri (Kursmakler), koji igraju ulogu posrednika na zvaničnom tržištu i određuju cenu hartija i slobodni brokeri (Freimakler) koji igraju ulogu posrednika u svim hartijama na berzi.

Za kompanije iz mladih, perspektivnih privrednih oblasti marta 1997. godine, formirano je paralelno tržište Neuer Markt. Cene hartija od vrednosti se uspostavljaju od strane zvaničnih i slobodnih brokera, glasnim izvikivanjem u aukcionom procesu i posredstvom kompjuterskog sistema IBIS uvedenog 1991.godine.

Glavni berzanski indeks je DAX formiran 1988. godine. Krajem 1997. godine Frankfurtska berza pušta u rad Xetra međunarodni elektronski trgovački sistem koji povezuje međunarodne učesnike koji trguju sa 20 000 različitih hartija od vrednosti iz različitih delova sveta.

Na berzi se kotira blizu 1 000 akcija od čega je čak oko četvrtine inostranih. Po fluktuacijama najviše je vezana za Euronext. Dojče berza u svom sastavu ima i Eurex tržište derivate mkao i Clearstreem, evropsku klirinšku kuću.

U Nemačkoj postoji sistem regionalnih berzi udruženih u Dojče berzu gde se jedna od njih, najveća, uzima kao glavna nacionalna berza. Pored Frankfurta, regionalne berze u Nemačkoj su u Berlinu, Bremenu, Dizeldorfu, Hamburgu, Hanoveru, Minhenu i Štutgartu.

Frankfurtska berza je daleko najveća finansijska berza, a najveća robna berza je Hanoverska berza. Risk Management Exchange (RHM) Hanover trguje sledećim berzanskim pro izvodima:
-svinjskim mesom,
-prasećim mesom,
-krompirom,
-pšenicom,
-pivskim ječmom.

Poseduje jasan pravilnik o trgovanju (Conditions for Trading) gde su posebno propisani uslovi poslovanja na berzi, kvalitet i trgovina berzanskim proizvodima.

Tako je na primer za pšenicu propisan kvalitet:
-proteinu, minimum 11%;
-vlaga, maksimum 15% ;
-specifična težina, 76 kg/hl;
-nećistoća, maksimum 2%;
-hagberg test, minimum 220 sekundi.

Hagberg test meri aktivnost alpha-a mulase u zrnu u cilju detektovanja oštećene klice, optimiziranja aktivnosti enzima u zrnu i garantovanja ispravnosri zrnaste robe.


Po Pravilniku o trgovanju svaki nalog, bez obzira na vrstu naloga mora da sadrži:
-Naziv ugovora na koji se odnosi (npr. Kol opcija, put opcija, ili fjučers);
-Naznaku da li se radi o kupovnom ili prodajnom nalogu;
-Broj ugovora na koji se nalog odnosi;
-Vreme isporuke ili period isporuke robe iz ugovora;
-U slučaju opcije strike cenu;
-U slučaju limit naloga limit cenu po kojoj je prodavac ili kupac spreman da proda odnosno da kupi konkretni tržišni proizvod. Strajk cena, kod opcija, je fiksirana cena u budućnosti koja u slučaju kol opcije predstavlja cenu po kojoj roba može biti kupljena, dok kod put opcije cenu po kojoj roba može biti prodata.

EUREX je osnovan decembra 1996. kao zajednički projekt između Dojče berze i švajcarskih berzi akcija i derivata a zvanično je osnovana posle udruživanja Dojče terminske berze (Deutsche Terminbors) i SOFFEX (Swiss Options and Financial Futures Exchange).

Cilj ovog udruživanja bio je postavljanje zajedničke trgovačke platforme. Pristup ovom sistemu danas je moguć sa berzi u Čikagu, Helsinkiju, Hongkongu, Londonu, Madridu, Njujorku, Sidneju i Tokiju.
Broj članova Eurexa kontinuirano raste i krajem 2001. imao je 427 članova. Eurex je danas sastavni deo Dojče berze. Eurex ima tzv. stratešku alijansu sa Čikaškom berzom (Chicago Board of Trade – CBOT).

Bečka berza je jedna od najstarijih berzi u svetu, osnovana 1771. godine, kao državna institucija zadužena za kreiranje tržišta za državne obveznice. Na Bečkoj berzi odvija se oko 2/3 svih transakcija akcijama i obveznicama u Austriji.

Ostatak prometa odvija se u vanberzanskom prometu. Ciriška berza (Zurich Stock Exchange) je glavna nacionalna berza u Švajcarskoj, veća od berzi u Ženevi i Bazelu.

Tri švajcarske berze su povezane kompjuterski i posluju simultano, tako da se danas često govori o Švajcarskoj berzi. Glavni berzanski indeks je SPI (Swiss Performance Index). I druge zemlje u Evropi imaju svoja tržišta.

Amsterdamska berza (Amsterdam Stock Exchange) je najstarija berza u svetu, osnovana 1602. godine radi trgovine akcijama Holandske istočnoindijske kompanije.

Danas se u okviru Amsterdamske berze nalazi i Amsterdamsko međunarodno tržište (Amsterdam international market) kao i Evropska berza opcija (European options exchange). Amsterdamska berza je uključena u Euronext sistem. Među razvijenija svakako treba pomenuti berze u Stokholmu, Helsinkiju, Oslu i Atini.

Berze u Francuskoj, Španiji i Italiji Glavna nacionalna berza u Francuskoj je Pariska berza osnovana 1886. godine. Od januara 1991. udružila je u sistem još šest do tada nezavisnih regionalnih berzi u Bordou, Lilu, Lionu, Marselju, Nansiju i Nantu.

I pre udruživanja lokalnih berzi, berza u Parizu je bila nesumnjivo dominantna sa oko 95% vrednosti prometa hartija od vrednosti u Francuskoj, a takođe je glavna robna, devizna i berza derivata.

Pariska berza bila je okosnica stvaranja berze EURONEXT. To je, uz Frankfurtsku berzu, najznačajnije tržište kontinentalne Evrope. Ovo tržište je nastalo udruživanjem Pariske, Briselske i Amsterdamske berze, marta meseca 2000. godine.

Euronext ima ambiciju da postane potpuno integrisano, panevropsko tržište akcija, obveznica, derivata i roba. Koristi NSC trgovačku platformu koja je danas u upotrebi u još 14 drugih berzi u svetu.

Na listingu Euronexta je preko 1 500 akcija, od čega više od 230 inostranih, sa kapitalizacijom od preko 2 000 milijardi evra. Euronext-u je pristupila i Lisabonska berza, a početkom 2002. Euronext je otkupio i Londonski LIFFE, kao najveću berzu derivata u Evropi.
Kasnije se, kao što smo videli, Euronext udružio sa Njujorškom berzom u NYX berzu.

Godine 1988. Na Pariskoj berzi je uveden kompjuterizovani sistem trgovanja CAC (Cotation Assistee e Continue) po ugledu na sličan kompjuterski sistem sa berze u Torontu – CATS (Computer Assisted Trading System) koji kasnije izrasta u NSC trgovačku platform Euronext-a koja se danas koristi kod 14 drugih berzi u svetu.

Euronext ima ambiciju da preuzme Euroclear, kao najveću evropsku instituciju za saldiranje i registrovanje hartija od vrednosti. U okviru Euronext-a već funkcioniše paralelno tržište New Market sa jednostavnijim uslovima listinga, a u razvoju su dva segmenta Next Economy i Next mPrime.

Segment New Economy će obuhvatati kompanije koje su aktivne u sektorima informacione tehnologije i biotehnologije i čijim se akcijama trguje kontinuirano. Drugi segment Next Prime obuhvataće kompanije Najznačajnije robne berze u svetu 135 koje su aktivne u tradicionalnim privrednim oblastima i čijim se akcijama, takođe, trguje kontinuirano.

Uključivanje u ove tržišne segmente biće dobrovoljno ali će svaka uključena kompanija morati da publikuje knjigovodstvene podatke usklađene sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (International Accounting Standards – IAS) i da objavljuje kvartalne poslovne izveštaje.


MATIF (Marche a Terme des Instruments Financiers) je terminska berza u Francuskoj otvorena 1986. godine. Na ovoj berzi se trguje fjučersima i opcijama na finansijske instrumente i robe.

U trgovačkom procesu, koji faktički traje 24 sata radnim danom, koristi se aukcijski sistem glasnog izvikivanja tokom radnog vremena berze i elektronski GLOBEX sistem kojim se trgovački proces nastavlja do ponovnog otvaranja aukcijske trgovine „na parketu“.

Na MATIF-u se trguje opcijama i fjučersima na obveznice, kamatne stope, francuski berzanskim indeksom (CAC – 40), opcijama na ukrštene valutne kurseve i fjučersima na šećer, krompir i uljanu repicu.

MONEP (Marche des Options Negociables de Paris) je francuska berza opcija osnovana 1987. godine i vlasnički vezana za Parisku berzu, danas Euronext. Trgovanje se izvodi elektronskim putem i aukcijom putem glasnog izvikivanja.

Na MONEP-u se kontinuirano i aktivno trguje kratkoročnim američkim i dugoročnim evropskim opcijama na berzanski indeks CAC – 40 i opcijama na izabrane akcije. Godine 1988. na Pariskoj berzi je uveden kompjuterizovani sistem trgovanja CAC (Cotation Assistee e Continue) po ugledu na sličan kompjuterski sistem sa berze u Torontu – CATS (Computer Assisted Trading System) koji kasnije izrasta u NSC trgovačku platformu Euronext-a koja se danas koristi kod 14 drugih berzi u svetu.

U Španiji je najznačajnija Bolsa de Madrid. Ona je najveća od četiri berze u Španiji sa najznačajnijim međunarodnim učešćem. Ostale tri španske berze su u Barseloni, Valensiji i Bilbau. Sve španske berze koriste centralizovani sistem za poravnanje transakcija. Trgovanje je bazirano na modifikovanom CATS sistemu.

Milanska berza je najveća u Italiji i na nju otpada više od 90% berzanskog prometa
u zemlji. Ostale su u Rimu, Torinu, Đenovi, Bolonji, Firenci, Napulju, Palermu i Veneciji. Stvoren je Savet italijanskih berzi (Consiglio di Borsa) koji je uveo kompjuterski system trgovanja i tržište za velike, blok, transakcije.

View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum