Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
Moderator
Moderator
Broj poruka : 463
Points : 2807
Date of Entry : 2013-01-29
Godina : 47
Lokacija : Beograd
View user profile

Doprinos informacionih tehnologija razvoju metoda vrednovanja kompanija

on Tue Sep 20, 2016 12:46 pm
Autor rada:

dr Branka Paunović, Poslovni fakultet Univerzitet Singidunum

Apstrakt: U ovom tekstu  poseban akcenat se daje na prikazu vrednovanja kompanija kao meri zaštite investiranja u hartije od vrednosti, odnosno kao metodu za procenu vrednosti akcija.

Postoji veliki broj pristupa i modela pri određivanju realne vrednosti akcija. Merton Miler Franco Modigliani su 1961. godine identifikovali četiri osnovna metoda i to:
1) analiza zasnovana na sagledavanju gotovinskog toka sredstava (cash flow analysis);
2) metod diskontovanja dividendi (discount dividend method);
3) analiza dobiti (EPS) i razvojnih mogućnosti (P/E) i
4) analiza zasnovana na sagledavanju prinosa.

Osnova svih navedenih metoda zasniva se na diskontovanju budućih prihoda koje očekuju vlasnici akcija. Metodi se razlikuju po tome šta treba diskontovati, ali suština procedura kod svih je ista i svodi se na svođenje svih budućih prinosa akcija na njihovu sadašnju vrednost,kako bi se odredila njena realna vrednost. U ovom radu, iskazan je poseban osvrt na Metod diskontovanja dividendi kao najčešće korišćen metod za vrednovanje akcija.

Pojave globalizacije, naglog razvoja informacionih tehnologija, promena u zahtevima i željama potrošača, nove uloge države u regulisanju ekonomske aktivnosti i slično, značajno su izmenile ambijent u kome se odvija svakodnevno poslovanje. Sve ove promene su stvorile veliki izazov za menadžment.

Privredni procesi koji se dešavaju danas stvaraju nove mogućnosti, ali istovremeno i opasnosti za svako preduzeće. Uspeh preduzeća zavisi od sposobnosti menadžmenta da prepozna mogućnosti i opasnosti i da na vreme reaguje na promene. Primarni zadatak top menadžmenta, u turbulentnom okruženju kao što je današnje, jeste stvaranje vrednosti i upravljanje vrednošću preduzeća.

Koncept vrednosti preduzeća se široko koristi prilikom procene vrednosti alternativnih korporativnih strategija i programa u okviru tih strategija. Takođe, utvrđivanje vrednosti je veoma bitno prilikom razmatranja oportunosti različitih transakcija kao što su spajanja i pripajanja preduzeća, odvajanje delova preduzeća, dokapitalizacije,prodaja, kupovina akcija,razvoj IT itd.

Za menadžment preduzeća je takođe bitno da zna u kojoj meri svaka od poslovnih aktivnosti doprinosi stvaranju ukupne vrednosti preduzeća, kako bi mogao da što efikasnije upravlja svakodnevnim poslovanjem. Metodologija koja se uobičajeno koristi prilikom procene vrednosti preduzeća se prevashodno zasniva na konceptu koji su razvili profesori M. Miller i F. Modigliani 1961 godine.

Popularizaciji ovog pristupa su takođe doprineli brojni radovi drugih autora, kao i razvoj informacione tehnologije koja je stvorila brojne kompjuterske programe koji olakšavaju primenu pomenutog koncepta u praksi.

Vrednost Kompanije

Vrednost kompanije je izražena kroz kapitalnu tržišnu vrednost interesa svih njegovih vlasnika. U slučaju kompanija čijim se akcijama trguje na berzi, kapital se može relativno jednostavno izračunati množenjem cene sa brojem akcija kojima se trguje. U slučaju kompanije koja se ne kotira na berzi, relativno je teže proceniti njenu vrednost, jer treba zapravo utvrditi po kojoj bi ceni vlasnici kapitala isti prodali na tržištu.

U savremenom poslovanju nemoguće je donositi dobre upravljačke odluke bez kompletnih informacija. Postoji čitav niz pokazatelja poslovanja kompanije. Preduzeće stvara vrednost za svoje akcionare samo u slučaju kada ostvarena stopa prinosa na ulaganja pokriva trošak njegovog kapitala.Prinos na uloženi kapital i deo neto profita koji se reinvestira u dalji rast u velikoj meri utiču na vrednost preduzeća i povećanje kapitala.

Prilikom razmatranja potencijalno atraktivnih investicionih mogućnosti investitori se fokusiraju na analizu poslovanja preduzeća u prošlosti, ali isto tako analiziraju i buduće performanse. Na bazi javno dostupnih finansijskih izveštaja je moguće analizom dobiti čitav niz informacija o preduzeću, ali je malo verovatno da će te informacije pružiti komparativnu prednost u odnosu na ostale investitore.

Osnovni Modeli Diskontovanja Dividendi

Metod diskontovanja dividendi je najpoznatiji i najviše korišćen metod za analizu vrednosti akcija. Njegove osnove postavili su Graham i Dod u knjizi «Analiza hartija od vrednosti još 1934. godine. Metod se zasniva na određivanju cene akcija kao zbira sadašnjih vrednosti svih očekivanih budućih prihoda.

Prevođenje budućih iznosa dividende na sadašnju vrednost vrši se pomoću diskontne stope koja izražava dve stvari:
1. vremensku vrednost novca i
2. rizik očekivanih budućih dividendi.

Po visini i dinamici stope rasta dividende, postoje tri varijante:
1. Model nultog rasta dividende
2. Model konstantnog rasta dividende (Gordonov Model Rasta)
3. Model promenljivog (višestrukog) rasta dividende

Sva tri navedena modela temelje se na rastu dividende. Osnovni nedostatak sva tri navedena modela (kad dolazi do pada dividende) je ograničenost njihove primene. Akcije svom vlasniku ne donose unapred poznat prihod, već je on uslovljen uspešnošću poslovanja emitenta i načina raspodele ostvarene dobiti.

Kretanje vrednosti akcije može se matematičkii izraziti na sledeći način. Ako se pretpostavi da je investicioni horizont n godina, a isplata dividendi Dt godišnje, poslednja isplata uključuje i cenu prodaje akcija na kraju n-te godine Pn, pa će sadašnja tržišna cena akcije Po biti:
Spoiler:


Realno je očekivati da u dugom roku stopa rasta dividende i tržišne cene akcije ne može da bude veća nod stope kapitalizacije odnosno, da je uvek k>g, gde je :

k – stopa kapitalizacije
g – očekivana stopa rasta dividende u budućnosti.
primer 1:



Model normalnog ili konstantnog rasta dividende definisao je Myron Gordon1 i on polazi od pretpostavke da će dobitak, neto dobitak, dividenda i tržišna cena akcije imati konstantan rast po nepromenjenoj stopi.
primer 2:



Model višestrukog rasta zasniva se na pretpostavci da se dividende isplaćuju po stopama rasta koje su različite po intervalima. U analizu se podrazumeva da su godišnje stope rasta dividende različite. Matematički izraz je složen zbog nejednakih stopa .
U razvijenom obliku ona glasi:



Zakljucak

Već je napomenuto da je u današnje vreme menadžment u velikoj meri usmeren na stvaranje vrednosti za akcionare. Finansijski model je zajedno sa IT analitičko sredstvo koje menadžmentu omogućava bolji uvid u faktore koji utiču na stvaranje vrednosti i pomaže da efikasnije upravlja njima.

Upotreba različitih softverskih paketa prilikom sastavljanja modela olakšava njegovu izradu i dodatno omogućava fleksibilnost, tj. relativno jednostavno variranje različitih varijabli kako bi se utvrdili konačni efekti na vrednost.

Na osnovu svega navedenog sa sigurnošću možemo zaključiti da cena akcija predstavlja jedan od najvažnijih parametara poslovanja jednog akcionarskog društva . Sa druge strane, ona predstavlja i bazu na osnovu koje investitori određuju opravdanost svojih ulaganja i buduće investicione odluke.

Način na koji će investitori postupiti na finansijskom tržištu zavisiće upravo od kretanja cena akcija u poređenju sa njenom stvarnom vrednošću (sadašnja vrednost budućih prihoda). U zemljama sa razvijenim tržištem i berzanskom tradicijom, trgovina akcijama predstavlja vrlo atraktivnu delatnost .

Konkretnije, veliki broj akcionara pokušava da predvidi buduća dešavanja na tržištu koristeći se različitim pristupima: anlizom opštih pokazatelja privrednog razvoja ili primenom različitih šablona. U oba slučaja cilj je isti: prodati akcije kada su najskuplje kupiti kada su cene najniže. U tom smislu, kretanje cena akcija često je važnije za potencijalnog investitora nego za onoga koji očekuje dividendu.

Investitori koriste različite metode koje počivaju na osnovama fundamentalne i tehničke analize, kako bi se opredelili za kupovinu ili prodaju akcija. Pored toga, postoje i oni koji se u donošenju ovakvih odluka rukovode nekim drugim, danas veoma popularnim, kriterijumima.

Neki od njih doneli su dobre rezultate., drugi su pak manje vredni. Gotovo svi imaju značajna ograničenja, a zajedničko im je to što ne počivaju na ozbiljnim istraživanjima, već su zasnovani na intuiciji, ličnim iskustvima, narodnim mudrostima,itd Ozbiljni investitori biraju one pristupe koji odgovaraju njihovim potrebama i sklonostima, uz preporuku da je poželjno kritičko ispitivanje svakog izbora.
View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum