Berza u Pragu

Berza u Pragu nastala je sredinom XIX veka, kao robna berza na kojoj se trgovalo nedeljno. Predstavlja najznačajnije organizovano tržište hartija od vrednosti u Republici Češkoj. Ona je zasnovana na principu članstva, što znači da sve trgovine mogu obavljati samo članovi berze.

Tela berze su: generalna skupština (akcionara), odbor berze, odnosno komiteti berze za članstvo, listing i trgovanje i nadzorni odbor.

Uslovi za članstvo na berzi su utvrđeni pravilima berze, pri čemu je preduslov da firma mora biti osnovana kao korporacija i imati kapital od najmanje 10 miliona čeških kruna.

Berza u Pragu omogućava emitentima da trguju hartijama od vrednosti na glavnom, sekundarnom, novom i slobodnom tržištu. Podela trgovine na ova tržišta je izvršena prema kvalitetu emisije i spremnosti emitenta da objavi detaljne informacije o svom poslovanju.
Glavno tržište je najprestižnije tržište berze, na kome se trguje najlikvidnijim hartijama.

Sekundarno tržište je tržište na kome se trguje emisijama kompanija koje žele da pruže informacije o svom poslovanju i planovima.

Novo tržište je uvedeno aktom berze 30. septembra 1999. godine i predstavlja deo berze. Cilj je bio omogućavanje mladim kompanijama sa dobrim perspektivama rasta da pribave kapital za dalji rast i razvoj. Slobodno tržište je namenjeno trgovini hartijama onih emitenata koji nisu dobili odobrenje za listing na berzi, odnosno koji ne žele da objavljuju informacije o svom poslovanju.

Nezavisno od ovih, na praškoj berzi se razlikuju promptno i tržište derivatnih hartija od vrednosti.

Na promptnom tržištu se trgovina može odvijati kao trgovina na osnovu sistema market mejkera za podršku tržišta akcija i obveznica, odnosno kao automatska trgovina i trgovina blokovima. Trgovina na osnovu sistema market mejkera za podršku tržišta akcija i obveznica se odvija kroz fazu otvaranja i zatvaranja i obavljaju je devet market mejkera. Automatska trgovina se može odvijati aukcijski ilikontinualno. Trgovina blokovima se može obavljati samo ako u njoj učestvuje barem jedan član berze i ako su dogovorena cena hartije ili ukupna vrednost, broj hartija, vrsta i datum saldiranja. Trgovina blokovima se može odvijati kao trgovina među članovima berze i kao trgovina između člana berze i strane koja nije članoca berze i market mejkera.

Trgovina derivatnim hartijama je potpuno automatizovana i funkcioniše na standardnim principima međunarodnih tržišta.

Na berzi se mogu emitovati prenosive i neprenosive hartije, zamenljive i nezamenljive hartije, hartije bez prinosa, hartije sa fiksnim i varijabilnim prinosom, kao i dužničke i vlasničke hartije.

Osnovne vrste hartija kojima se trguje na berzi su: obveznice, akcije, tzv. jedinice (units), blagajničkim zapisi i sertifikati o depozitu. Na berzi se trguje obveznicama sa fiksnom kamatnom stopom i tzv. neregistrovanim obveznicama čiji emitenti mogu biti država, opštine, banke i korporacije. Na berzi se trguje i hipotekarnim založnicama, koje su najznačajnije dužničke hartije emitovane od strane finansijskih institucija. Što se tiče akcija, na berzi se trguje običnim, preferencijalnim i akcijama zaposlenih. Jedinice (units), odnosno akcije koje emituju investicione kompanije kako bi stvorile otvorene ili zatvorene fondove koji enmaju status pravnog lica.

To su hartije koje daju pravo na učešće u imovini fonda, kao i pravo na učešće u prinosu na imovinu fonda, shodno statutu fonda. Blagajnički zapisi se emituju u cilju pokrića budžetskog deficita i obično predstavljaju kratkoročne hartije sa fiksnom kamatnom stopom. Sertifikati o depozitu predstavljaju hartije sa prinosom u vidu kamate i veoma kratkim rokom dospeća, koje emituju banke na osnovu oročenih depozita.

Berza u Pragu je elektronska berza, što znači da se trgovanje vrši preko sistema za automatsko trgovanje.