Events
Blog
S obzirom na širok društveni značaj robnih i finansijskih berzi posebna pažnja mora biti poklonjena zakonitosti i transparentnosti njihovog rada.
Prvo, svaka berza ima Internu kontrolu, najmanje jednog internog kontrolora koji kontroliše ukupan rad berze. Berzanski kontrolor o svim uočenim pojavama obaveštava upravu berze, koja preduzima mere na sprečavanju štete i osiguranja daljeg redovnog toka trgovanja na berzi i o preduzetim merama obaveštava organ koji je nadležan da nadzire berzu.
Berzanski kontrolor je usko povezan sa drugim osloncem za zaštitu zakonitog rada berze-državnim organom za nadzor berzi, koji daje saglasnost za njegov izbor i daje mu upustva za rad.
Statuti berze obično detaljno navode razloge za pokretanje prekrštajnog postupka protiv člana berze ili zaposlenih službenika na berzi ako ulaze u sledeće prestupe:
-neovlašćena upotreba tuđeg imena ili
-dozvola drugom da se koristi poslovnim imenom člana ili službenika berze,
-davanje netačnih podataka o solventnosti,
-onemogućavanje normalnog odvijanja trgovine na berzi,
-davanje insajderskih informacija koje mogu dati nezasluženu dobit pojedinim igračima na berzi,
-nedozvoljeno mešanje u rad drugog člana berze,
-neodgovoran i nezakonit rad.
Interni kontrolor za pomenute prestupe može blokirati račun člana berze čime onemogućava njegovo poslovanje na berzi i pokrenuti stečaj njegove firme. Interni kontrolog ne može suspendovati rad berze, to može samo regulatorni državni organ.
Regulatorno telo (najčešće komisija za hartije od vrednosti) kontroliše rad berze i obavezno je da ukaže na propuste u primeni zakona i akata berze. Ono je dužno da preduzme mere za otklanjanje uočenih nepravilnosti.
U obavljanju kontrole regulatorno telo ima pravo punog uvida u poslovne knjige i svu drugu dokumentaciju berze. Deluje na principu klasičnih inspekcijskih ovlašćenja.
Ako je poslovanje berze suprotno zakonu statutu i pravilima berze, ako kretanje cena roba i robnih i finansijskih instrumenata ugrožava stabilnost berze, ili može izazvati šire i nesagledive društvene štete regulatorno telo može da obustavi trgovinu na berzi, pa, čak, da na određeno vreme i suspendovati rad berze.
Ako se kontrolom utvrdi da je berza postupila suprotno zakonu i aktima berze, Komisija odnosno drugo regulatorno telo, koji je izdao dozvolu za rad berze, može rešenjem koje je konačno u upravnom postupku izreći sledeće mere:
-Naložiti berzi da u propisanom roku svoje poslovanje uskladi sa zakonom, propisima nadzornog organa i aktima berze;
-Privremeno obustavi rad berze, ako oceni da njeno dalje poslovanje ugrožava interese učesnika u radu berze, narušava ravnoteržu na tržištu ili ugrožava funkcionisanje berze;
-Pokrenuti stečaj berze.
Kontrola ukupnog berzanskog poslovanja, uključiv i listing berzanskih materijala u SAD vrši Komisija za hartije od vrednosti (SEC). U Velikoj Britaniji funkciju centralnog kontrolnog organa, slično SEC-u u SAD, ima Odbor za hartije od vrednosti i investicije (SIB) ali, za razliku od SEC-a, koji je državni organ (državno telo), SIB je privatno preduzeće.
SIB daje odobrenja za poslove investicionog bankarstva, odobrava emisije hartija od vrednosti i vrši kontrolu, a svoju funkciju ostvaruje preko tzv. organizacija sa sopstvenom regulativom (SRO), kojih ima pet, a koje pokrivaju različite segmente investicionih aktivnosti.
Za rad berzi u SAD pored Zakona o berzama i Zakona o bankama, relevantni su i:
-Zakon o sankcijama insajderske trgovine (Insider Trading Sanctions), 1984;
-Zakon o insajderskoj trgovini i primeni zakonske odgovornosti za prevare sa hartijama od vrednosti (Insider Trading and Securities Fraud Enforcement Act, 1988), kojim su uvedene preventivne mere protiv insajderske trgovine i utvrđene procedure i kazne za prekršioce zakona;
-Pravilo izloženosti (Display Rule, pravilo 11 Acl-4), čija je primena počela januara 1997. godine i kojim je uvedena obaveza da se na displeju berze prikaže nalog klijenta koji je povoljniji od naloga specijaliste ili market mejkera, a pravilom kotacije (Quote Rule, pravilo 11 Acl-1) uvedena je obaveza da market mejkeri objave kotacije kada obim kotacije prelazi 1% od ukupnog obima hartije od vrednosti koja je na listingu berze;
-Zakon o modernizaciji finansijskih usluga (Financial Services Modernization Act ili Gramm-Leach-Bliley Act-GLBA), koji je usvojio Kongres SAD 1999. Godine posle desetogodišnjeg razmatranja, da bi dodatno zaštitio lične podatke investitora od mogućih zloupotreba.
U Srbiji kontrolu nad radom berze sprovodi Komisija za hartije od vrednosti najmanje dva puta godišnje. Ovlašćeno lice Komisije za hartije od vrednosti može u postupku nadzora:
-pregledati akte, poslovne knjige, izvode sa računa i druga dokumenta berze,
-zahtevati informacije o pojedinim pitanjima značajnim za poslovanje berze.
Ako u postupku nadzora utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju berze, Komisija za hartije od vrednosti donosi odluku kojom nalaže berzi da otkloni te nezakonitosti ili preduzima neku od sledećih mera:
-oduzima saglasnost na odluku o izboru, odnosno imenovanju direktora i članova upravnog odbora berze i daje nalog za imenovanje novih lica;
-daje nalog berzi da privremeno obustavi trgovinu određenim hartijama od vrednosti, odnosno da isključi određene hartije od vrednosti sa listinga;
-daje nalog berzi da ona privremeno obustavi rad u trajanju od tri meseca;
-daje nalog za privremenu zabranu raspolaganja sredstvima sa računa berze i drugom imovinom berze u trajanju od tri meseca;
-daje nalog za zabranu isplate dela dobiti koji pripada akcionarima berze, odnosno isplate članovima organa uprave berze i zaposlenima;
-izriče javnu opomenu;
-oduzima dozvolu za red berze;
-preduzima i druge mere u skladu sa zakonom i svojim aktima. Većina ovih mera čine formalno pravo koje je do sada retko primenjivno u praksi.
Prvo, svaka berza ima Internu kontrolu, najmanje jednog internog kontrolora koji kontroliše ukupan rad berze. Berzanski kontrolor o svim uočenim pojavama obaveštava upravu berze, koja preduzima mere na sprečavanju štete i osiguranja daljeg redovnog toka trgovanja na berzi i o preduzetim merama obaveštava organ koji je nadležan da nadzire berzu.
Berzanski kontrolor je usko povezan sa drugim osloncem za zaštitu zakonitog rada berze-državnim organom za nadzor berzi, koji daje saglasnost za njegov izbor i daje mu upustva za rad.
Statuti berze obično detaljno navode razloge za pokretanje prekrštajnog postupka protiv člana berze ili zaposlenih službenika na berzi ako ulaze u sledeće prestupe:
-neovlašćena upotreba tuđeg imena ili
-dozvola drugom da se koristi poslovnim imenom člana ili službenika berze,
-davanje netačnih podataka o solventnosti,
-onemogućavanje normalnog odvijanja trgovine na berzi,
-davanje insajderskih informacija koje mogu dati nezasluženu dobit pojedinim igračima na berzi,
-nedozvoljeno mešanje u rad drugog člana berze,
-neodgovoran i nezakonit rad.
Interni kontrolor za pomenute prestupe može blokirati račun člana berze čime onemogućava njegovo poslovanje na berzi i pokrenuti stečaj njegove firme. Interni kontrolog ne može suspendovati rad berze, to može samo regulatorni državni organ.
Regulatorno telo (najčešće komisija za hartije od vrednosti) kontroliše rad berze i obavezno je da ukaže na propuste u primeni zakona i akata berze. Ono je dužno da preduzme mere za otklanjanje uočenih nepravilnosti.
U obavljanju kontrole regulatorno telo ima pravo punog uvida u poslovne knjige i svu drugu dokumentaciju berze. Deluje na principu klasičnih inspekcijskih ovlašćenja.
Ako je poslovanje berze suprotno zakonu statutu i pravilima berze, ako kretanje cena roba i robnih i finansijskih instrumenata ugrožava stabilnost berze, ili može izazvati šire i nesagledive društvene štete regulatorno telo može da obustavi trgovinu na berzi, pa, čak, da na određeno vreme i suspendovati rad berze.
Ako se kontrolom utvrdi da je berza postupila suprotno zakonu i aktima berze, Komisija odnosno drugo regulatorno telo, koji je izdao dozvolu za rad berze, može rešenjem koje je konačno u upravnom postupku izreći sledeće mere:
-Naložiti berzi da u propisanom roku svoje poslovanje uskladi sa zakonom, propisima nadzornog organa i aktima berze;
-Privremeno obustavi rad berze, ako oceni da njeno dalje poslovanje ugrožava interese učesnika u radu berze, narušava ravnoteržu na tržištu ili ugrožava funkcionisanje berze;
-Pokrenuti stečaj berze.
Kontrola ukupnog berzanskog poslovanja, uključiv i listing berzanskih materijala u SAD vrši Komisija za hartije od vrednosti (SEC). U Velikoj Britaniji funkciju centralnog kontrolnog organa, slično SEC-u u SAD, ima Odbor za hartije od vrednosti i investicije (SIB) ali, za razliku od SEC-a, koji je državni organ (državno telo), SIB je privatno preduzeće.
SIB daje odobrenja za poslove investicionog bankarstva, odobrava emisije hartija od vrednosti i vrši kontrolu, a svoju funkciju ostvaruje preko tzv. organizacija sa sopstvenom regulativom (SRO), kojih ima pet, a koje pokrivaju različite segmente investicionih aktivnosti.
Za rad berzi u SAD pored Zakona o berzama i Zakona o bankama, relevantni su i:
-Zakon o sankcijama insajderske trgovine (Insider Trading Sanctions), 1984;
-Zakon o insajderskoj trgovini i primeni zakonske odgovornosti za prevare sa hartijama od vrednosti (Insider Trading and Securities Fraud Enforcement Act, 1988), kojim su uvedene preventivne mere protiv insajderske trgovine i utvrđene procedure i kazne za prekršioce zakona;
-Pravilo izloženosti (Display Rule, pravilo 11 Acl-4), čija je primena počela januara 1997. godine i kojim je uvedena obaveza da se na displeju berze prikaže nalog klijenta koji je povoljniji od naloga specijaliste ili market mejkera, a pravilom kotacije (Quote Rule, pravilo 11 Acl-1) uvedena je obaveza da market mejkeri objave kotacije kada obim kotacije prelazi 1% od ukupnog obima hartije od vrednosti koja je na listingu berze;
-Zakon o modernizaciji finansijskih usluga (Financial Services Modernization Act ili Gramm-Leach-Bliley Act-GLBA), koji je usvojio Kongres SAD 1999. Godine posle desetogodišnjeg razmatranja, da bi dodatno zaštitio lične podatke investitora od mogućih zloupotreba.
U Srbiji kontrolu nad radom berze sprovodi Komisija za hartije od vrednosti najmanje dva puta godišnje. Ovlašćeno lice Komisije za hartije od vrednosti može u postupku nadzora:
-pregledati akte, poslovne knjige, izvode sa računa i druga dokumenta berze,
-zahtevati informacije o pojedinim pitanjima značajnim za poslovanje berze.
Ako u postupku nadzora utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju berze, Komisija za hartije od vrednosti donosi odluku kojom nalaže berzi da otkloni te nezakonitosti ili preduzima neku od sledećih mera:
-oduzima saglasnost na odluku o izboru, odnosno imenovanju direktora i članova upravnog odbora berze i daje nalog za imenovanje novih lica;
-daje nalog berzi da privremeno obustavi trgovinu određenim hartijama od vrednosti, odnosno da isključi određene hartije od vrednosti sa listinga;
-daje nalog berzi da ona privremeno obustavi rad u trajanju od tri meseca;
-daje nalog za privremenu zabranu raspolaganja sredstvima sa računa berze i drugom imovinom berze u trajanju od tri meseca;
-daje nalog za zabranu isplate dela dobiti koji pripada akcionarima berze, odnosno isplate članovima organa uprave berze i zaposlenima;
-izriče javnu opomenu;
-oduzima dozvolu za red berze;
-preduzima i druge mere u skladu sa zakonom i svojim aktima. Većina ovih mera čine formalno pravo koje je do sada retko primenjivno u praksi.
