Forvard ugovori,Fjučersi

Predstavljaju ugovore kojima kupac i prodavac ugovaraju isporuku određene hartije od vrednosti, određenog kvaliteta i u određenoj količini, na utvrđeni datum u budućnosti. Cena se može utvrditi unapred ili u vreme isporuke. Najznačajnije ugovore ove vrste predstavljaju forvardi kamatne stope ili ugovori o budućoj kamatnoj stopi.

Ugovor o budućoj kamatnoj stopi je obećanje da će biti isplaćena/primljena utvrđena kamatna stopa u budućnosti, nezavisno od visine preovladavajuće kamatne stope na tržištu u to vreme. Ove ugovore obično koriste zajmotražioci na tržištu novca, kako bi se fiksirale kratkoročne kamatne stope koje će platiti na preuzete kratkoročne zajmove.

Zajmodavci žele da snize rizik pada kamatnih stopa u budućnosti i zato prodaju ovaj ugovor, dok zajmotražioci žele da snize (hedžiraju) rizik porasta troškova zaduživanja u budućnosti i zato kupuju ovaj ugovor. Ugovor o budućoj kamatnoj stopi ima gotovinsko saldiranje.

Karakteristike ugovora o budućoj kamatnoj stopi su:
• vanberzansko trgovanje
• ugovaranje uslova ugovora
• poverljivost
• nisu neophodna plaćanja margine
• gotovinsko saldiranje
• fleksibilnost
• fiksiranje kamatne stope
• nizak kreditni rizik
• pruža nesavršenu zaštitu ako dođe do odstupanja kamatne stope osnovnog ugovora od kamatne stope za koji je ugovor o budućoj kamatnoj stopi vezan
• poništavanje i prenošenje

Elementi ugovora o budućoj kamatnoj stopi su: valuta i veličina ugovora, datum trgovine, datum fiksiranja, datum saldiranja, datum dospeća, ugovorni period i ugovorna stopa.

Fjučers ugovor je terminski ugovor između dve strane, prema kome će isporuka osnovnog dobra (robe, hartije od vrednosti i dr.) biti izvršena na neki datum u budućnosti, po ceni utvrđenoj u trenutku zaključenja i koji ima standardizovane uslove.

I za kupca i za prodavca postoji rizik insolventnosti u trenutku dospeća ugovora, zbog čega se ugovor obično zaključuje preko posrednika (klirinške kuće), koji zahteva da obe ugovorne strane u trenutku zaključenja ugovora uplate tzv. inicijalnu maržu (garantni depozit), kao garanciju za preuzete ugovorne obaveze.

Postojanje inicijalne marže je jedna od osnovnih karakteristika fjučersa, koja omogućava trgovcu da na osnovu malog depozita kontroliše veliku tržišnu poziciju.

Fjučersima se trguje na berzi (obično na specijalizovanim fjučers berzama) i oni se izvršavaju po proceduri dnevnog saldiranja, što znači da strana koja gubi plaća drugoj strani. Ne omogućava odustajanje od kupovine hartije.

Fjučersi sadrže dva kursa: kurs po kome je neko spreman da kupi hartije od vrednosti i kurs po kome je neko spreman da hartije proda.

Fjučersi kojima se trguje na berzi imaju sledeće karakteristike:
• standardizovanost
• mogućnost trgovine hartijama i neutralisanja prvobitnog ugovora istom ili trgovinom u suprotnom pravcu
• javno tržište na kome su cene ugovora raspoložive
• nakon zaključene trgovine, klirinška kuća radi za obe strane

Motiv zaključenja fjučersa je osiguranje od kursnog rizika, ostvarenje što većeg dobitka iz špekulativnih poslova i ostvarenje profita iz arbitraže. U trgovini fjučersima su prisutne tri grupe učesnika:
• hedžersi
• špekulanti
• arbitražeri
Hedžersi nastoje da se zaštite od rizika promene kurseva ili kamatnih stopa zauzimanjem pozicije u fjučersu koja je suprotna riziku kome su izloženi.

Špekulatni trguju fjučersima u nadi da će ostvariti profit od promene cena u budućnosti. U osnovi postoje dve vrste špekulanata: špekulanti koji koriste fundamentalnu analizu privrednih uslova kako bi zauzeli odgovarajuću poziciju u fjučersu, koja će im doneti profit i špekulanti koji nastoje da na osnovu podataka iz prošlosti predvide promene cene fjučersa.

Arbitražeri istovremeno trguju i fjučersima i hartijama koje su predmet fjučersa, kako bi ostvarili profit od razlike u ceni koja postoji između tržišta fjučersa i promptnog tržišta.

Fjučersi imaju posebnu terminologiju. Tako se za ugovornu stranu koja prihvata da kupi osnovnu hartiju u budućnosti kaže da ima dugu poziciju u ugovoru. Sa druge strane, ugovorna strana koja prihvata da proda osnovnu hartiju u budućnosti ima kratku poziciju u ugovoru.

Fjučers cena je cena koju su utvrdile ugovorne strane i po kojoj će fjučers biti izvršen. Osnovna, predmetna hartija je ona hartija koja će biti kupljena ili prodata u slučaju promptne isporuke. O isteku fjučers ugovora, spot cena se naziva budućom spot cenom, zbog toga što je to tržišna cena koja će preovladavati na određeni datum u budućnosti.

Fjučers ugovori imaju standardizovane uslove koje utvrđuje berza na kojoj se njima trguje. Ovi ugovori su veoma likvidni (što omogućava trgovcima da trguju u velikim količinama uz minimalnu promenu cena). Ukoliko, primera radi, datumi isporuke ne bi bili standardizovani, mogli bi postojati fjučersi koji ističu svakog dana u toku godine. Standardizacija fjučers ugovora olakšava i poređenje cena fjučersa. Ukoliko bi fjučersi na osnovnu robu ili hartiju imali različite datume isporuke i količine, cene različitih trgovina ne bi bile uporedive).

Uslovi fjučers ugovora su: veličina ugovora, jedinica kotacije, minimalna promena (fluktuacija) cene, kvalitet, vreme trgovanja, uslovi i procedura isporuke i dnevni limiti cene.

Na cene fjučersa deluju troškovi izvršenja, dividende ili drugi novčani tokovi i premija rizika osnovnog instrumenta. Na visinu cene fjučersa će uticati i rokovi dospeća, tako da će fjučersi sa dužim rokom dospeća biti skuplji (viši su troškovi izvršenja).


Prema tome šta je predmet fjučers ugovora, razlikujemo:
• robne fjučerse (npr. fjučersi na metale, naftu, žitarice, stoku i meso, uljarice itd.)
• valutne fjučerse (fjučersi na konvertibilne valute)
• fjučerse kamatne stope
• fjučerse na berzanske indekse

Fjučersi kamatne stope mogu biti:
• fjučersi kratkoročne kamatne stope
• fjučersi dugoročne kamatne stope

Fjučersi kratkoročne kamatne stope su, pre svega, fjučersi na evrodolarske ročne depozite i na blagajničke zapise. Oni su pogodni i za zajmotražioce i za zajmodavce koji žele da se zaštite od promene kratkoročnih kamatnih stopa. Ove ugovore koriste i arbitražeri za ostvarenje profite.

Fjučersi na evrodolarske depozite su postali najuspešniji fjučersi kratkoročne kamatne stope, s obzirom da je kamatna stopa na međubankarskom londonskom tržištu postala reperna kratkoročna kamatna stop za veliki broj zajmotražilaca i zajmodavaca.

Fjučersi na blagajničke zapise su takođe veoma likvidni ugovori zbog značaja koji blagajnički zapisi imaju za državne finansije.

Cene fjučersa kratkoročne kamatne stope se izražavaju indeksom, kako bi se razlikovale od cena na promptnom tržištu.

Fjučersi na evrodolarske ročne depozite – ovaj fjučers limitira kamatnu stopu za uzajmljivanje ili pozajmljivanje o isteku važnosti fjučersa. Zasniva se na tromesečnom evrodolarskom ročnom depozitu od milion američkih dolara, s tim što se radi o novčanom ugovoru, tako da ne dolazi do isporuke depozita. Meseci isporuke su: mart, jun, septembar i decembar.

Cena fjučersa o dospeću se utvrđuje kao 100 minus LIBOR. Pre isteka važnosti, kotirana fjučers cena implicira kamatnu stopu od 100 minus kotirana tržišna cena i to je kamatna stopa koja može limitirana po fjučersu. Duga pozicija u fjučersu donosi dobitak kada raste kotirana fjučers cena, a kratka pozicija donosi dobitak kada pada kotirana fjučers cena. Zbog toga, duga pozicija donosi dobitak kada implicirana kamatna stopa pada, dok kratka pozicija donosi dobitak kada implicirana kamatna stopa raste.

Fjučersi na blagajničke zapise – blagajnički zapis je kratkoročna dužnička hartija od vrednosti. On predstavlja diskontovanu obveznicu sa rokom dospeća kraćim od 1 godine. Fjučers na blagajnički zapis je ugovor o isporuci koji u SAD sadrži trinaestonedeljni blagajnički zapis, kao hartiju koja se može isporučiti.

Nominalna vrednost ovog ugovora je milion američkih dolara, a minimalna promena cene 25$ po ugovoru (1 osnovni poen). Sastavni deo trgovine i blagajničkim zapisima i fjučersima na blagajničke zapise su ugovori o otkupu, prema kojima jedna strana prodaje hartiju (blagajnički zapis) drugoj strani, po utvrđenoj ceni i prihvata da otkupi hartiju (zapis) po drugoj ceni, na neki datum u budućnosti.

Za kupca blagajničkog zapisa se kaže da ulazi u obrnuti ugovor o otkupu. Ugovor o otkupu dopušta prodavcu da se zaduži kod kupca na osnovu zalaganja hartije. Prodavac odmah dolazi do novca koji mora da otplati u budućnosti i odriče se zapisa tokom trajanja ugovora. Kamata na zajam je razlika između inicijalne prodajne cene i cene za otkup zapisa. Kamatna stopa na zajam u ugovoru o otkupu, naziva se repo stopom.

Fjučersi na blagajničke zapise se mogu koristiti u cilju promene dospeća blagajničkih zapisa ili portfolia hartija uz niske troškove. Fjučersima na blagajničke zapise se mogu skratiti ili produžiti rokovi dospeća portfolia. Rok dospeća portfolia se može skratiti zauzimanjem kratke fjučers pozicije u fjučersu na blagajničke zapise, čime se omogućava zaduživanje po nižoj ceni i ostvarenje nižih transakcionih troškova.

Fjučersi dugoročne kamatne stope su fjučerski na državne obveznice, državne zapise i komunalne obveznice. Cene fjučersa dugoročne kamatne stope se izražavaju indeksom, koji pokazuje koliko se plaća za obveznicu od njene nominalne vrenosti. Elementi fjučersa se razlikuju u zavisnosti od osnovne obveznice i berze, pri čemu su obavezni elementi:
• veličina ugovora
• trgovinski ciklus meseca u kome se trguje
• dan saldiranja
• vrsta obveznice prihvatljive za isporuku o isteku važnosti ugovora
• poslednji dan kada se može izvršiti trgovina
• kotacija cene fjučersa
• najmanja veličina ugovora koji se može zameniti
• veličina tika (koji meri cene fjučersa)
• vreme trgovanja berze
• vreme trgovanja u okviru računarskog sistema

Kupci fjučersa na obveznice su oni koji su prihvatili da isporuče osnovnu obveznicu i koji imaju dugu poziciju, odnosno to su zajmodavci koji se štite od rizika pada kamatnih stopa.

Kada kamatne stope rastu, cene fjučersa opadaju i obratno, kada kamatne stope padaju, cene fjučersa rastu. Prodavci fjučersa na obveznice su oni koji su prihvatili da isporuče osnovnu obveznicu i zbog toga imaju kratku poziciju. To su zajmotražioci koji se štite od rasta kamatnih stopa. Ako kamatne stope rastu, onda je svaki gubitak na prodaji osnovne obveznice u budućnosti neutralisan dobicima na isporuci fjučersa.

Osim za zaštitu od rizika, fjučersi na obveznice se mogu koristiti i za špekulacije. Primera radi, ako se očekuje rast kamatnih stopa, pristupiće se i prodaji fjučersa na obveznice i obratno, u slučaju kada se očekuje pad kamatnih stopa. Fjučersi na obveznice se mogu koristiti i za ostvarenje profita po osnovu razlike u ceni fjučersa na dve različite berze ili po osnovu razlike u ceni na promptnom i tržištu fjučersa.

Fjučersi na državne obveznice i zapise imaju određene prednosti, koje se ogledaju u: likvidnosti tržišta, mogućnosti držanja pozicije uz veliku zaduženost, mogućnost kupoprodaje bez posedovanja osnovne obveznice i činjenici da se većina fjučersa neutrališe.

Fjučersi na obveznice imaju i izvesne nedostatke. Naime, za trgovinu je raspoloživ ograničen broj fjučersa, dok zaštita od rizika može biti teška. Sistem saldiranja uz dnevno usklađivanje može dovesti do velikih novčanih odliva usled promena cena u suprotnom smeru. Trgovanje je obično koncentrisano na najbliži mesec, a likvidnost fjučersa koji se odnose na mesece u daljoj budućnosti, može biti ograničena.

Fjučersi na državne obveznice i fjučersi na državne zapise, spadaju u najuspešnije fjučerse danas u svetu. Kako se državne obveznice i zapisi smatraju nerizičnim investicijama, prinosi na njih se koriste kao reper dugoročnih kamatnih stopa za koji su vezane druge dugoročne stope. Fjučersi na državne obveznice i zapise su korisni investitorima u druge dugoročne hartije.

Državne obveznice i zapise karakteriše mogućnost isporuke većeg broja obveznica (zapisa) različitog kvaliteta, što znači da se može isporučiti čitav niz obveznica (zapisa) sa različitim kamatnim stopama i rokovima dospeća i shodno tome, različitom tržišnom vrednošću.

Jedna od najznačajnijih upotreba fjučersa na državne obveznice i zapise je sniženje rizika portfolia obveznica (zapisa). Fjučersi na državne obveznice i zapise se mogu koristiti i za promenu roka dospeća portfolia obveznica (zapisa). Tako se može skratiti rok dospeća portfolia obveznica zauzimanjem kratke pozicije u fjučersu na državne obveznice, čime se limitira prodajna cena državne obveznice na datum isteka važnosti fjučersa.

Fjučersi na komunalne obveznice se nastali usled nemogućnosti fjučersa na državne obveznice i zapise da na odgovarajući način snize rizik promene kamatne stope prisutan kod komunalnih obveznica. Fjučers na komunalne obveznice je ugovor sa novčanim saldiranjem. Mogu se koristiti i za sniženje rizika (hedžing) i kvazi arbitražu na isti način kao i kod fjučersa na državne obveznice.

Fjučersi na berzanske indekse su kreirani početkom ’80-ih godina, prvo na tržištu SAD. Individualni investitori su u njima otkrili efikasno sredstvo za trgovanje očekivanjima o opštim kretanjima u budućnosti na tržištu akcija, uz niske troškove.

Upotreba fjučersa na indekse akcija omogućava sada da se trgovina obavi kroz jednu jednostavnu transakciju. Institucionalni investitori mogu da koriste ove fjučerse za sniženje rizika svojih portfolia i da alociraju svoja sredstva na različite investicije. U SAD se akcijama trguje na berzama (preko specijalista) i preko decentralizovanog vanberzanskog tržišta (preko elektronskog sistema poznatog kao

NASDAQ). Postoje tri osnovne vrste indeksa akcija:
• indeksi akcija jednako ponderisani cenom
• jednako ponderisani prinosom
• ponderisani vrednošću

Indeks akcija jednako ponderisan cenom se utvrđuje dodavanjem cena akcija u indeks i deljenjem sa divizorom, pri čemu divizor može imati bilo koju vrednost.

Indeks jednako ponderisan prinosom se izračunava utvrđivanjem aritmetičke sredine od 1 plus stopa promene cene svih akcija u indeksu. Ova sredina se zatim množi vrednošću indeksa prethodnog dana i tako dobija sadašnja vrednost indeksa.

Indeks ponderisan vrednošću ponderiše svaku od komponenti akcija tržišnom vrednošću akcije ili kapitalizacijom. Utvrđuje se tako što se ukupna tekuća tržišna vrednost svih akcija u indeksu podeli ukupnom tržišnom vrednošću svih akcija tokom baznog perioda. Najpoznatiji indeksi ov vrste su S&P 500 i indeksi njujorške berze.

Fjučersi na indekse akcija predstavljaju ugovore za kupovinu ili prodaju nominalne vrednosti indeksa akcija. U SAD se trguje a četiri ključna fjučersa na indekse akcija, i to: fjučersom na Standard&Poor’s-ov indeks 500 na čikaškoj merkantilnoj berzi, fjučersom na indekse njujorške finansijske berze, fjučerom na Major Market Index na čikaškoj opcionoj berzi i fjučersom na indeks Value Line-a na kanzaškoj opcionoj berzi.