Events
Blog
Valuta je sredstvo cirkulacije novca i njenu vrednost određuje Vlada ili Centralna banka neke zemlje kao meru dobre cene. Valute različitih zemalja se razlikuju po likvidnosti, tj. mogućnosti neke imovine da održi nominalnu vrednost.
Postoje različiti kriterijumi klasifikacije valuta. Bilo koja karakteristika može biti uzeta za osnovu klasifikovanja, na primer:
[You must be registered and logged in to see this image.]
Zemlja izdavanja:
- nominalna valuta je valuta određena od strane države, vlade ili centralne banke za korišćenje u okviru te zemlje;
- inostrane valute su novčana sredstva (novčanice, kovanice i ostalo) u opticaju, koja su legalni instrument plaćanja u određenoj zemlji ili grupi zemalja, a moguće ih je povući iz opticaja, sem novčanica podložnih razmeni;
- zakupi monetarnih jedinica od strane stranih zemalja i međunarodni novac i jedinice na računima;
- kolektivna valuta je valuta određena za plaćanje između međunarodnih ekonomskih organizacija, na primer SDR, prethodna evropska valuta - ECU, sada - euro.
Konvertibilnost valute:
- slobodno konvertibilna valuta. Ovo je valuta za koju ne postoje ograničenja plaćanja;
- delimično konvertibilna valuta je valuta koja ima ograničenje razmenjivanja u druge valute;
- nekonvertibilna valuta.
Kursevi:
- jaka/stabilna valuta (tj. stabilna u svojoj nominalnoj vrednosti i u odnosu na druge kurseve);
- slaba/nestalna valuta.
Period validnosti:
- konstantna valuta (kurs kod kojeg su eliminisani efekti fluktuacije valute i koristi se za finansijske podatke o performansama);
- privremena valuta. To je valuta određene zemlje čiji je period validnosti vremenski ograničen; ili novčana jedinica, koja se koristi za plaćanja u okviru dogovora i ugovora dok validnost traje u onom periodu u kome važe ovi dogovori).
Efikasnost:
- rezervna valuta je strana valuta koju centralne banke akumuliraju i čuvaju njene rezerve za međunarodna plaćanja i za operacije spoljnih trejdovanja i inostranih investiranja;
- vodeće svetske valute. Postoji sedam glavnih u potpunosti konvertibilnih valuta koje se najčešće koriste u međunarodnim plaćanjima: američki dolar, euro, švajcarski franak, funta, japanski jen, kanadski dolar i australijski dolar.
Stvarno postojanje:
- stvarna valuta, koja se ponaša upravo kao novac;
- kvazi-valuta, na primer ECU.
Funkcionisanje valute:
- kao monetarne jedinice, koja pokazuje vrednost robe i usluga;
- kao sredstvo cirkulacije, koje se ponaša kao posrednik u cirkulisanju, a odigrava se po sledećoj formuli: roba-novac-roba;
- kao sredstvo uštede i akumulacije, može se transformisati iz novčane jedinice u nekretninu (imovinu) ili hartije od vrednosti (akcije, obaveznice itd.).
Iz definicije valute, njene klasifikacije i funkcije, jasno vidimo da valute različitih zemalja imaju različitu vrednost jedna naspram druge, izraženu terminom kursa.
Kurs je cena (kotiranje) novčane jedinice jedne nacije, izražena u novčanim jedinicama druge zemlje, plemenitim metalima ili hartijama od vrednosti.
Kursevi se stalno menjaju usled dejstva sledećih faktora:
- paritet kupovne moći deviznog kursa znači da jačina određene količine na jednom tržištu mora da bude jednaka istoj količini na drugom tržištu. Ukoliko se suma razmenjuje po trenutnom kursu u drugu valutu, ta promena utiče na povećanje cene robe i na povećanje troškova njene produkcije u odnosu na slične proizvode u inostranstvu, a povećava se i udeo uvoza ako se uporedi sa izvozom. Očekivan je i porast cene istog proizvoda na domaćem tržištu u odnosu na njegovu cenu u inostranstvu, pa će to podići vrednost inostrane valute, jer se potražnja za njom povećava;
- kretanja kapitala, povećanje potražnje za inostranim hartijama od vrednosti, bankarskih kredita, i keš dovode do povećanja vrednosti stranih valuta;
- ekonomske situacije zemlje, kotiranja valute na tržištu. Upravo negativne ili pozitivne vesti o ekonomskoj situaciji u zemlji utiču na valutu i dovode do promena njene vrednosti;
- poslovanja velikih finansijskih fondova. Ono može vršiti veliki uticaj na dugoročne tendencije deviznog kursa pomoću investiranja sredstava u valutne rezerve;
- aktivnosti uvoza i izvoza. Njihov uticaj na tržište je kratkotrajan i ne može da uzrokuje globalne promene pravca kretanja deviznog kursa, s obzirom da se uvoznici i izvoznici bave inostranim transakcijama, obimom koji nije značajan ako ga uporedimo sa ukupnim obimom poslovanja na tržištu valuta;
- govori političkih ličnosti tokom izveštaja, sastanaka, samita, konferencija za štampu itd. mogu da imaju uticaj na promene kursa (na primer, konferencija za štampu posle diskusije o kamatnim stopama) i ponekad mogu da odrede dugotrajne trendove, ako je govor bio vezan za dugoročne perspektive (na primer, mogućnost promene kamatnih stopa, formiranja budžeta vlade). Po pravilu, prognoze o tome šta će biti rečeno i kako će to uticati na tržište, pojavljuju se pre takvih izjava, s obzirom da su datum i vreme govora poznati unapred. Međutim, ponekad dolazi do neočekivanih dešavanja, koja dovode do jakih i nepredvidivih kretanja na tržištu;
- aktivnosti centralnih banaka. Vlada može, preko centralnih banaka, vršiti uticaj na tržište valutama, a centralne banke ulaze na tržište valutama preko komercijalnih banaka. Za porast proizvodnje i razvoj potrošnje se koriste direktna i indirektna regulacija. Direktna regulacija uljučuje politiku olakšica i investiciju valute na spoljnom deviznom tržištu (vezanu za naglo ubacivanje ili povlačenje velike količine valute sa međunarodnog tržišta). Indirektna regulacija se vrši pomoću količine novca koji cirkuliše, kroz stepen inflacije i slično. Udeo centralnih banaka na tržištu praćen je značajnim kretanjima deviznog kursa zbog velikog broja investiranja. Takođe, centralne banke različitih zemalja mogu da naprave zajednička poslovanja na tržištu valutama.
Postoje različiti kriterijumi klasifikacije valuta. Bilo koja karakteristika može biti uzeta za osnovu klasifikovanja, na primer:
[You must be registered and logged in to see this image.]
Zemlja izdavanja:
- nominalna valuta je valuta određena od strane države, vlade ili centralne banke za korišćenje u okviru te zemlje;
- inostrane valute su novčana sredstva (novčanice, kovanice i ostalo) u opticaju, koja su legalni instrument plaćanja u određenoj zemlji ili grupi zemalja, a moguće ih je povući iz opticaja, sem novčanica podložnih razmeni;
- zakupi monetarnih jedinica od strane stranih zemalja i međunarodni novac i jedinice na računima;
- kolektivna valuta je valuta određena za plaćanje između međunarodnih ekonomskih organizacija, na primer SDR, prethodna evropska valuta - ECU, sada - euro.
Konvertibilnost valute:
- slobodno konvertibilna valuta. Ovo je valuta za koju ne postoje ograničenja plaćanja;
- delimično konvertibilna valuta je valuta koja ima ograničenje razmenjivanja u druge valute;
- nekonvertibilna valuta.
Kursevi:
- jaka/stabilna valuta (tj. stabilna u svojoj nominalnoj vrednosti i u odnosu na druge kurseve);
- slaba/nestalna valuta.
Period validnosti:
- konstantna valuta (kurs kod kojeg su eliminisani efekti fluktuacije valute i koristi se za finansijske podatke o performansama);
- privremena valuta. To je valuta određene zemlje čiji je period validnosti vremenski ograničen; ili novčana jedinica, koja se koristi za plaćanja u okviru dogovora i ugovora dok validnost traje u onom periodu u kome važe ovi dogovori).
Efikasnost:
- rezervna valuta je strana valuta koju centralne banke akumuliraju i čuvaju njene rezerve za međunarodna plaćanja i za operacije spoljnih trejdovanja i inostranih investiranja;
- vodeće svetske valute. Postoji sedam glavnih u potpunosti konvertibilnih valuta koje se najčešće koriste u međunarodnim plaćanjima: američki dolar, euro, švajcarski franak, funta, japanski jen, kanadski dolar i australijski dolar.
Stvarno postojanje:
- stvarna valuta, koja se ponaša upravo kao novac;
- kvazi-valuta, na primer ECU.
Funkcionisanje valute:
- kao monetarne jedinice, koja pokazuje vrednost robe i usluga;
- kao sredstvo cirkulacije, koje se ponaša kao posrednik u cirkulisanju, a odigrava se po sledećoj formuli: roba-novac-roba;
- kao sredstvo uštede i akumulacije, može se transformisati iz novčane jedinice u nekretninu (imovinu) ili hartije od vrednosti (akcije, obaveznice itd.).
Iz definicije valute, njene klasifikacije i funkcije, jasno vidimo da valute različitih zemalja imaju različitu vrednost jedna naspram druge, izraženu terminom kursa.
Kurs je cena (kotiranje) novčane jedinice jedne nacije, izražena u novčanim jedinicama druge zemlje, plemenitim metalima ili hartijama od vrednosti.
Kursevi se stalno menjaju usled dejstva sledećih faktora:
- paritet kupovne moći deviznog kursa znači da jačina određene količine na jednom tržištu mora da bude jednaka istoj količini na drugom tržištu. Ukoliko se suma razmenjuje po trenutnom kursu u drugu valutu, ta promena utiče na povećanje cene robe i na povećanje troškova njene produkcije u odnosu na slične proizvode u inostranstvu, a povećava se i udeo uvoza ako se uporedi sa izvozom. Očekivan je i porast cene istog proizvoda na domaćem tržištu u odnosu na njegovu cenu u inostranstvu, pa će to podići vrednost inostrane valute, jer se potražnja za njom povećava;
- kretanja kapitala, povećanje potražnje za inostranim hartijama od vrednosti, bankarskih kredita, i keš dovode do povećanja vrednosti stranih valuta;
- ekonomske situacije zemlje, kotiranja valute na tržištu. Upravo negativne ili pozitivne vesti o ekonomskoj situaciji u zemlji utiču na valutu i dovode do promena njene vrednosti;
- poslovanja velikih finansijskih fondova. Ono može vršiti veliki uticaj na dugoročne tendencije deviznog kursa pomoću investiranja sredstava u valutne rezerve;
- aktivnosti uvoza i izvoza. Njihov uticaj na tržište je kratkotrajan i ne može da uzrokuje globalne promene pravca kretanja deviznog kursa, s obzirom da se uvoznici i izvoznici bave inostranim transakcijama, obimom koji nije značajan ako ga uporedimo sa ukupnim obimom poslovanja na tržištu valuta;
- govori političkih ličnosti tokom izveštaja, sastanaka, samita, konferencija za štampu itd. mogu da imaju uticaj na promene kursa (na primer, konferencija za štampu posle diskusije o kamatnim stopama) i ponekad mogu da odrede dugotrajne trendove, ako je govor bio vezan za dugoročne perspektive (na primer, mogućnost promene kamatnih stopa, formiranja budžeta vlade). Po pravilu, prognoze o tome šta će biti rečeno i kako će to uticati na tržište, pojavljuju se pre takvih izjava, s obzirom da su datum i vreme govora poznati unapred. Međutim, ponekad dolazi do neočekivanih dešavanja, koja dovode do jakih i nepredvidivih kretanja na tržištu;
- aktivnosti centralnih banaka. Vlada može, preko centralnih banaka, vršiti uticaj na tržište valutama, a centralne banke ulaze na tržište valutama preko komercijalnih banaka. Za porast proizvodnje i razvoj potrošnje se koriste direktna i indirektna regulacija. Direktna regulacija uljučuje politiku olakšica i investiciju valute na spoljnom deviznom tržištu (vezanu za naglo ubacivanje ili povlačenje velike količine valute sa međunarodnog tržišta). Indirektna regulacija se vrši pomoću količine novca koji cirkuliše, kroz stepen inflacije i slično. Udeo centralnih banaka na tržištu praćen je značajnim kretanjima deviznog kursa zbog velikog broja investiranja. Takođe, centralne banke različitih zemalja mogu da naprave zajednička poslovanja na tržištu valutama.
