iq option
promotion

Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
smroly
Number of messages : 67
Points : 1059
Date of Entry : 2015-07-10
Year : 47

Ravnoteža na deviznom tržištu

on Sat Jul 09, 2016 10:15 pm
Da bismo videli kako ravnotežni uslov pariteta kamatnih stopa funkcioniše pri određivanju deviznog kursa, pogledajmo najpre kako se menja očekivani prinos na evro i dolarske depozite shodno promenama tekućeg deviznog kursa.

Očekivani prinos na evro depozite. Kao što smo rekli, očekivani prinos na strane depozite RF izražen u dolarima zapravo je razlika između strane kamatne stope i očekivane apresijacije domaće valute: iF-(Et+1 - Et) / Et.

Pretpostavimo da strana kamatna stopa iF iznosi 10% i da očekivani devizni kurs u narednom periodu Et+1 iznosi jedan evro po dolaru.

Kada tekući devizni kurs Et iznosi 0,95 evra po dolaru, očekivana apresijacija dolara je
(1,00 - 0,95)/0,95 = 0,052 = 5,2%,
pa očekivani prinos na evro depozite RF izražen u dolarima iznosi 4,8% (razlika između strane kamatne stope od 10% i apresijacije dolara od 5,2%). Dati očekivani prinos kada je Et= 0,95 evra po dolaru prikazan je tačkom A na sledećem grafikonu.

Kada je tekući devizni kurs veći, odnosno Et = jedan evro po dolaru, očekivana apresijacija dolara je nula jer i Et+1 takode iznosi jedan evro po dolaru. Zato je RF, odnosno očekivani dolarski prinos na evro depozite, tada svega iF = 10%.
Ovaj očekivani prinos na evro depozite kada je Et = jedan evro po dolaru prikazan je tačkom B.

Ukoliko je devizni kurs veći Et = 1,05 evra po dolaru, očekivana promena u vrednosti dolara biće
- 4,8% [ = (1,00 - l,05)/l,05 = - 0,048],
pa će očekivani dolarski prinos na strane depozite RF porasti na 14,8% [= 10% - ( - 4,8%)].

Takav odnos deviznog kursa i očekivanog prinosa na evro depozite prikazan je tačkom C.



Kriva koja povezuje te tačke predstavlja liniju očekivanog prinosa na evro depozite, na grafikonu označena je sa RF i kao što se vidi, ima rastući oblik; tj. kako se povećava devizni kurs Et, tako se povećava i očekivani prinos na evro depozite.

Rastući oblik nam ukazuje na to da ukoliko je očekivani devizni kurs u narednom periodu konstantan, a tekući devizni kurs se povećava, očekivana apresijacija dolara je manja. Dakle, veći tekući devizni kurs znači da će očekivana apresijacija strane valute u budućnosti biti veća, što povećava očekivani prinos na strane depozite izražen u dolarima.

Očekivani prinos na dolarske depozite.
Očekivani prinos na dolarske depozite RD izražen u dolarima uvek je kamatna stopa na dolarske depozite iD bez obzira na to koji je devizni kurs. Pretpostavimo da kamatna stopa na dolarske depozite iznosi 10%.

Očekivani prinos na dolarske depozite, bez obzira na to da li je devizni kurs 0,95, 1,00 ili 1,05 evra po dolaru, uvek će biti 10% (tačke D, B i E) jer za konvertovanje tih kamata u dolare nije potrebna nikakva devizna transakcija. Linija koja povezuje te tačke predstavlja liniju očekivanog prinosa na dolarske depozite koja je na prethodnom grafikonu označena kao RD.

Ravnoteža.
Presek linije očekivanog prinosa na dolarske depozite RD i linije očekivanog prinosa na evro depozite RF zapravo predstavlja ravnotežu na deviznom tržištu; tj. RD = RF U ravnotežnoj tački B u kojoj devizni kurs E iznosi jedan evro po dolaru, zadovoljen je uslov pariteta kamatnih stopa jer su očekivani prinosi na dolarske i evro depozite jednaki.

Da bismo ustanovili kako se devizni kurs zapravo i kreće ka ravnotežnom deviznom kursu E, pogledajmo šta se dešava kada je devizni kurs 1,05 evra po dolaru, što je vrednost koja je iznad ravnotežnog deviznog kursa. Na prethodnom grafikonu vidimo da je očekivani prinos na evro depozite u tački C veći od očekivanog prinosa na dolarske depozite u tački E.

Pošto su dolarski i evro depoziti savršeni supstituti, ljudi neće želeti da drže dolarske depozite, a vlasnici dolarskih depozita pokušavaće da ih na deviznom tržištu prodaju za evro depozite (to se naziva „prodajom dolara" i „kupovinom evra"). Međutim, pošto je očekivani prinos na te dolarske depozite manji nego na evro depozite, oni koji raspolažu evrima neće želeti da da ih menjaju za dolarske depozite.

Višak ponude dolarskih depozita do kojeg dolazi podrazumeva da cena dolarskih depozita u odnosu na evro depozite mora opasti; tj. devizni kurs (iznos evra po dolaru) opada, kao što je na slici prikazano strelicom sa smerom nadole ako je devizni kurs 1,05 evra po dolaru.

Pad deviznog kursa će se nastaviti sve do tačke B, tj. do ravnotežnog deviznog kursa od jednog evra po dolaru, kada će očekivani prinos na dolarske i evro depozite biti jednak.

Pogledajmo sada šta se dešava kada je devizni kurs 0,95 evra po dolaru, što je vrednost ispod ravnotežne. U tom slučaju očekivani prinos na dolarske depozite veći je nego očekivani prinos na evro depozite.

Niko neće želeti da drži evro depozite, a svi će pokušavati da ih prodaju kako bi kupili dolarske depozite („prodaja evra" i „kupovina dolara"), zbog čega će se devizni kurs povećavati, što je prikazano strelicom sa smerom nagore. S rastom deviznog kursa, dolazi do veće očekivane depresijacije dolara, a samim tim veće očekivane apresijacije evra, zbog čega će se povećati očekivani prinos na evro depozite.

Naposletku, kada devizni kurs dostigne E = jedan evro po dolaru, očekivani prinos na evro depozite dovoljno će se povećati, pa će ponovo biti jednak očekivanom prinosu na dolarske depozite.


avatar
smroly
Number of messages : 67
Points : 1059
Date of Entry : 2015-07-10
Year : 47

Promene u ravnotežnom deviznom kursu na dva primera

on Sat Jul 09, 2016 10:23 pm
Na osnovu analize, ustanovili smo faktore koji utiču na nivo ravnotežnog deviznog kursa. Tu analizu sada možemo iskoristiti da bismo videli kako devizni kurs reaguje na promene kamatnih stopa i novčane mase.

Promene domaćih kamatnih stopa
Promene domaćih kamatnih stopa ID često se navode kao glavni faktor koji utiče na devizni kurs. U štampi često možemo naići na sledeći naslov: „Povećanje kamatnih stopa utiče na oporavak dolara".

Da li je tvrdnja iz naslova uvek tačna?

Ona ne mora nužno biti tačna jer da bismo analizirali uticaj promena kamatne stope, najpre moramo ustanoviti uzroke tih promena. Fisherova jednačina ukazuje na to da je (nominalna) kamatna stopa jednaka zbiru realne kamatne stope i očekivane inflacije.

Ona ukazuje na to da se kamatna stopa i može promeniti iz dva razloga: zbog promene realne kamatne stope ili zbog promene očekivane stope inflacije. Uticaj na devizni kurs se prilično razlikuje u zavisnosti od toga koji od navedena dva faktora predstavlja uzrok promena nominalne kamatne stope.

Pretpostavimo da se domaća realna kamatna stopa povećala, pa se i nominalna kamatna stopa iD povećava, a očekivana inflacija ostaje na istom nivou. U tom slučaju, sasvim je osnovano da pretpostavimo da će i očekivana apresijacija dolara biti nepromenjena jer je i očekivana inflacija nepromenjena, pa će i očekivani prinos na strane depozite ostati isti pri bilo kom deviznom kursu.

Dakle, linija RF se ne pomera, a linija RD se pomera nadesno, pa imamo situaciju poput one prikazane na prethodnom grafikonu, gde analiziramo porast ID pri ostalim nepromenjenim uslovima. Model deviznog tržišta daje nam sledeći rezultat: kada se domaće realne kamatne stope povećaju, dolazi do apresijacije domaće valute.

Kada se nominalna kamatna stopa poveća zbog povećanja očekivane inflacije, dobijamo drugačiji rezultat od onog koji je prikazan na prethodnom grafikonu. Porast očekivane inflacije dovodi do smanjenja očekivane apresijacije dolara (veće apresijacije evra) za koje se uglavnom smatra da je veće od porasta domaćih kamatnih stopa ID.

Zbog toga se, pri bilo kom deviznom kursu, očekivani prinos na strane depozite povećava više nego očekivani prinos na dolarske depozite. Dakle, kao što vidimo na sledecem grafikonu, linija RF pomera se nadesno više nego linija RD, a devizni kurs opada.

Na osnovu analize, dolazimo do zaključka: kada se domaće kamatne stope povećaju usled očekivanog povećanja inflacije, dolazi do depresijacije domaće valute. Pošto je ovaj zaključak potpuno suprotan onome do kog smo došli kada smo govorili o povezanosti rasta domaćih kamatnih stopa s višom realnom kamatnom stopom, kada analiziramo uticaj kamatnih stopa na devizni kurs, moramo imati na umu razliku između realnih i nominalnih stopa.



Last edited by smroly on Sat Jul 09, 2016 10:36 pm; edited 1 time in total
avatar
smroly
Number of messages : 67
Points : 1059
Date of Entry : 2015-07-10
Year : 47

Promene novčane mase i Probijanje deviznog kursa

on Sat Jul 09, 2016 10:35 pm
Promene novčane mase

Pretpostavimo da su Federalne rezerve odlučile da povećaju nivo novčane mase radi smanjenja stope nezaposlenosti koju smatraju previsokom. Povećanje novčane mase usloviće povećanje nivoa cena u SAD u dužem periodu i samim tim niži očekivani budući devizni kurs.

Smanjenje očekivane apresijacije do kojeg zbog toga dolazi uticaće na povećanje očekivanog prinosa na strane depozite pri bilo kom tekućem deviznom kursu, te pomeriti liniju RF na desno sa R1 na R2 kao što je prikazano na sledećem grafikonu. Povećanje novčane mase usloviće i veću realnu novčanu masu M/P jer se u kraćem roku nivo cena ne povećava odmah.

Povećanje realne novčane mase uslovljava pad domaće kamatne stope sa ID1 na ID2, što smanjuje očekivani prinos na domaće (dolarske) depozite i pomera liniju RD nalevo, sa RD1 na RD2. Na sledećem grafikonu prikazan je pad deviznog kursa sa E1 na E2. Zaključak je: povećanje domaće novčane mase dovodi do depresijacije domaće valute.

Probijanje deviznog kursa

Uticaj povećanja novčane mase na devizni kurs nismo u potpunosti analizirali - potrebno je još da pogledamo šta se dešava s deviznim kursom u dužem roku. Osnovno stanovište u monetarnoj teoriji, koje se naziva monetama neutralnost, ukazuje na to da je u dužem roku, jednokratno procentualno povećanje novčane mase praćeno istim jednokratnim procentualnim povećanjem nivoa cena, a da realna novčana masa i sve ostale ekonomske varijable, poput kamatnih stopa, ostaju nepromenjene.

Da bismo razumeli to stanovište, pogledajmo šta bi se desilo ako bi naša vlada iznenada objavila da će nekadašnji dolar sada vredeti 100 novih dolara. Novčana masa izražena u novim dolarima predstavljala bi sto puta veću vrednost starog dolara, a nivo cena takođe bi bio stostruko veći, ali se u privredi zapravo nšita ne bi pormenilo; eralne i nominalne kamatne tsope i eralna novčana masa otsale bi iste.

Monetarna neutralnost ukazuje na to da u dužem roku, povećanje novčane mase neće izazvati promene u domaćim kamatnim stopama, te da će se u dužem roku one vratiti na ID1, a linija očekivanog prinosa na domaće depozite vratiće se na RD1. Na sledećem grafikonu vidimo da to znači da će se u dužem roku devizni kurs povećati sa E2 na E3.

Fenomen koji smo opisali - kada usled povećanja novčane mase devizni kurs u kraćem roku opada više nego što opada u dužem roku - naziva se probijanjem deviznog kursa. Važan je jer pomaže da razumemo zašto devizni kurs toliko oscilira, što ćemo videti u nastavku.

Probijanje deviznog kursa možemo da posmatramo i na sledeći način: kada u kraćem roku dođe do pada domaće kamatne stope, ravnoteža na deviznom tržištu podrazumeva da očekivani prinos na strane depozite mora biti manji.

Ako imamo datu stranu kamatnu stopu, takav manji očekivani prinos na strane depozite znači da mora doći do očekivane apresijacije dolara (depresijacije evra) da bi se očekivani prinos na strane depozite smanjio kada domaća kamatna stopa opadne. To se dešava samo ako tekući devizni kurs opadne ispod svoje vrednosti u dužem roku.

>>>>>>>Zašto su devizni kursevi toliko volatilni
<<<<
View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum