Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
Global Moderator
Global Moderator
Broj poruka : 3638
Points : 7503
Date of Entry : 2013-01-13
Godina : 47
View user profile

Država,Primarno tržište,.Sekundarno tržište,i klasifikacija za Hartije od Vrednosti

on Sat Dec 20, 2014 2:15 pm
Država


Država se na tržištu hartija od vrednosti može javiti u ulozi investitora, korisnika, regulatora i kontrolora. Država se može javiti kao investitor ili korisnik, ali i istovremeno u obe ove uloge. Ovu svoju dvostruku ulogu ona može da kombinuje i koristi u cilju regulisanja tržišta, odnosno radi regulisanja ponude i tražnje, kao i ukupnih odnosa na ovom tržištu. To znači da će se, u slučaju kada na tržištu postoji znatno veća tražnja od ponude, država javiti kao investitor i time amortizovati negativne tržišne oscilacije. Kada na tržištu postoji veća ponuda od tražnje, država će istupiti kao korisnik i time obezbediti stabilnost na tržištu (politika ovorenog i zatvorenog tržišta).

Ključni oblici državne regulative na tržištu kapitala se mogu svesti na:

• usmeravanje dela ponude finansijskih sredstava u prioritetne i povlašćene privredne sektore ili garantovanje za obaveze ovih sektora prema investitorima;
• regulisanje pristua tržištu;
• olakšice za veće (manje) stope amortizacije za pojedine prioritetne (neprioritetne) sektore;
• subvencionirane kamate za određene prioritetne sektore;
• poreske olakšice za pojedine hartije od vrednosti;
• premije za pojedine oblike štednje;
• smanjenje tražnje za finansijskim sredstvima kroz smanjenje budžetskih rashoda kapitalnog karaktera ili kroz administrativno ograničavanje dozvola za gradnju i dr.;
• mere centralne banke kojima se reguliše transformacija novca u kapital i instrumenti na planu dugoročnih i kratkoročnih kredita;
• zaštita investitora i korisnika i sl.

Klasifikacija tržišta hartija od vrednosti

Prema brzini frekvencije promena, razlikujemo diskontinualno ili „call“ tržište (nalozi se akumuliraju i simultano izvršavaju jer su malog obima), kontinualno i kombinovano tržište (grupom hartija se trguje kontinualno, a ostalim povremeno, sve dok se svim grupama ne postigne aktivna trgovina).

Sa aspekta geografske konsolidovanosti, razlikujemo: georgafski konsolidovana (omogućavaju zaključenje transakcija iz celog sveta u okviru jedne berze) i geografski fragmentisana tržišta (posrednici posluju na velikom broju tržišta).

U odnosu na to da li se hartijama trguje prvi put ili se već trgovalo, razlikujemo: primarno (emisiono) i sekundarno tržište).

Sledeća podela je na berzansko (institucionalizovano) i vanberzansko tržište hartija od vrednosti. Berzansko tržište predstavlja određeni prostor na kome u tačno određeno vreme i pod tačno uvrđenim pravilima dolazi do zaključivanja ugovora o kupovini i prodaji hartija. Vanberzansko tržište nije institucionalizovano, ali je mnogostruko veće od berzanskog i odnosi se na ukupnu trgovinu hartijama van zvaničnog prostora berze.

Sve češće se govori o podeli na tržište obveznica, tržištu akcija i tržištu izvedenih hartija od vrednosti, s obzirom na sprecijalizaciju određenog tržišta za trgovinu određenih hartijama i njihovog ekspanzivnog razvoja. Tržište obveznica trguje obveznicama (državnim i korporativnim), zapisima i različitim vrstama takozvanih strukturiranih hartija ( npr.obveznice obezbeđene sredstvima, hipotekom i dr.). Razlikuje se primarno i sekundarno tržište obveznica, pro čemu se najveći deo trgovine odvija na sekundarnom tržištu i to, kako na berzanskom, tako i na vanberzanskom tržištu.

Najveći deo trgovine se ipak obavlja van berze. Učesnici na ovom tržištu su: emitenti (banke i ostale finansijske institucije, korporacije, država i kvazidržavna tela i nadnacionalne organizacije), investitori (zajednički fondovi, penzijski fndovi, osiguravajuće kompanije, štedionice i pojedinci) i posrednici (merčant banke, investicione banke, brokeri, market mejkeri, finansijski savetnici i dr.)

Tržište akcija se u savremenim uslovima sve brže razvija. Ovo tržište čine primarno i sekundarno tržište. Primarno tržište akcija je ono na kome se vrši prva prodaja akcija os strane emitenta (obično su to akcionarska društva) i prva kupovina emitovanih akcija od strane investitora. Prodaja akcija na ovom tržištu se može vršiti na dva načina: simultano i sukcesivno.

Simultana prodaja akcija znači da emitent ne izlazi na tržište, već do prodaje dolazi direktno između emitenta i akcionara (obično pri osnivanju akcionarskog društva). Sukcesivna prodaja znači da se akcije nude javnosti na otvorenom tržištu, odnosno do upisa dolazi upućivanjem javnog poziva na upis. Sekundarno tržište akcija predstavlja prostor na kome dolazi do dalje kupovine i prodaje već emitovanih i prodatih akcija, zbog čega ova trgovina ne utiče na kapital emitenta direktno, već posredno preko cene njegovih akcija, koja služi za procenu vrednosti njegovih akcija naredne emisije.

Značajnija promena u strukturi akcionara odražava se na promenu u upravi preduzeća koje je emitovalo akcije. Zbog toga je za privredu jedne zemlje daleko značajnije postojanje upravo ovog segmenta tržišta akcija. Za tržište akcija je karakteristično ciklično kretanje, odnosno naizmenični skokovi i padovi cena akcija, zbog čega se govori o tržištu hosista (na kome postoji uzlazni trend, odnosno investitori ulažu novac u akcije, te cene akcija rastu) i tržištu besista (koje beleži silazni trend, odnosno investitori prodaju akcije, te cene akcija padaju za barem 15%).

Tržište izvedenih hartija od vrednosti je tržište na kome dolazi do kupoprodaje fjučersa i opcija, kako na berzi, tako i na vanberzanskom tržištu. Ovaj segment tržišta hartija od vrednosti dobija sve više na značaju zbog sve izraženije potrebe kupaca i prodavaca da se zaštite od rizika promene cene hartija.

Primarno tržište hartija od vrednosti

Predstavlja tržište na kome se vrši prva kupoprodaja emitovanih hartija od vrednosti. To je tržište na kome se vrši nova emisija i prva kupoprodaja blagajničkih zapisa, državnih zapisa, obveznica, preferencijalnih akcija i/ili običnih akcija koje emituje država, lokalni organi uprave ili kompanije u cilju pribavljanja kapitala. Primarno tržište koje dobro funkcioniše omogućava emitentima da pribave kapital na najjeftiniji mogući način (emisijom hartija od vrednosti) i istovremeno omogućava investitorima da ostvare najvišu moguću stopu prinosa. Nijedna privreda ne može funkcionisati ukoliko nepostoji dobro razvijeno primarno tržište.

Postoje tri načina emisije novih hartija od vrednosti:
• otvorena aukcija
• preuzimanje od strane investicione banke
• privatni plasman velikim institucionalnim investitorima

Otvorena aukcija je aukcija na kojoj investitori nude kapital na osnovu cene ili prinosa. U SAD se na ovaj način prodaju državne hartije od vrednosti, hartije od vrednosti federalnih agencija i hipotekarne hartije od vrednosti. Preuzimanje od strane investicione banke važi za gotovo sve emisije nedržavnih hartija od vrednosti, s obzirom da poslovi emisije i plasmana zahtevaju solidnu finansijsku snagu, znanje i iskustvo, što, po pravilu, većina malih i srednjih emitenata nema ili nema u potrebnoj meri.

Preuzimanje emisije i plasman hartija od strane investicione banke se realizuje zaključivanjem ugovora o preuzimanju između odabranog posrednika (investicione banke) i emitenta. Investiciona banka se često naziva i potpisnikom, zbog toga što štiti emitenta od mogućeg gubitka na prodaji novih hartija. Investiciona banka pri emisiji novih hartija ima nekoliko uloga: pomoć emitentu da utvrdi uslove i cenu emisije, preuzimanje (uloga snošenja rizika, koja se ostvaruje kroz otkup emisije i preprodaju ostalim investitorima, s tim što rizik prodaje i pogrešnog utvrđivanja cene snosi investiciona banka) i distribuiranje emisije javnosti. Emitenti angažuju investicionu banku na osnovu konkurentskog ili ugovorenog sporazuma.

Za gotovo svaku emisiju hartija, formira se sindikat koji prodaje i emituje hartije od vrednosti. Sindikat čini grupa investicionih banaka, od kojih svaka kupuje deo emisije hartije javnosti. Sindikat čini grupa investicionih banaka, od kojih svaka kupuje deo emisije i prihvata da preproda samo taj deo. Na ovaj način se vrši disperzija rizika, ograničava potrebni kapital i poboljšava marketing emisije.

Pojedine novoemitovane hartije mogu biti prodate i odabranoj grupi velikih institucionalnih investitora, kada se govori o privatnom plasmanu. Privatni plasmani omogućavaju firmi da ostvare određene uštede u troškovima (emitent izbegava proviziju za preuzimanje i različite troškove vezane za registraciju emisije kod Komisije za hartije od vrednosti). Investitori kupuju emisiju na ovaj način, jer ona nosi nešto viši prinos od javno emitovanih hartija. To znači da institucionalni investitori odustaju od likvidnosti jer se privatno plasiranim hartijama ne trguje na sekundarnom tržištu.

Sekundarno tržište hartija od vrednosti

Predstavlja tržište na kome se dalje trguje već emitovanim i jednom kupljenim, odnosno prodatim hartijama među investitorima, pri čemu ovde više nije uključen emitent niti on ovom trgovinom može ostvariti dodatni prihod. Inicijativu za kupovinu hartija od vrednosti na ovom tržištu daju obično investitori, davanjem naloga za kupovinu brokerskim firmama, koje preko dilera „kreiraju“ tržište za hartija koje investitori žele da kupe.

Značaj sekundarnog tržišta proizilazi i iz činjenice da transakcije na njemu određuju preovladavajuću tržišnu cenu hartija na primarnom tržištu, što je od posebne važnosti za emitenta. Nove emisije hartija od vrednosti se prodaju na primarnom tržištu po cenama koje se određuju na osnovu cena i prinosa na sekundarnom tržištu.

Čak se i cene privatnih inicijalnih ponuda hartija određuju na osnovu cena i vrednosti sličnih hartija na sekundarnom tržištu. Promet na ovom tržištu je daleko veći od onoga koji postoji na primarnom. Značajno je za investitore, jer im omogućava da prodaju hartije koje su kupili na primarnom tržištu ili da kupe već emitovane hartije, po vrednosti koja je približna njihovoj tržišnoj vrednosti.

Postojanje sekundarnog tržišta je značajno i za emitente, jer im pomaže pri emisiji hartija na primarnom tržištu, s obzirom da se cene i uslovi novih emisija određuju prema cenama i uslovima koji važe na sekundarnom tržištu. Davanjem mogućnosti investitorima da prodaju hartije, sekundarno tržište snižava troškove kapitala za emitenta. Osim što čine tržište hartija likvidnim, sekundarno tržište omogućava i utvrđivanje cene hartija kroz informisanje investitora o tome koliko hartije od vrednosti vrede.

Cen nove emisije se utvrđuje na osnovu cena na sekundarnom tržištu. Sekundarna tržišta obavljaju niz funkcija, uključujući i održavanje regularnog tržišta, olakšavanje utvrđivanja cene, stimulisanje novog finansiranja i održavanja pravične trgovine. Na likvidnost sekundarnog tržišta utiče razlika u ceni ponude i tražnje. Naime, što je ova razlika veća, tržište je likvidnije (razlika između cene koju je market mejker spreman da plati za hartije i cene po kojoj je spreman da ih proda).

Likvidnost sekundarnog tržišta podstiče postojanje primarnog tržišta, s obzirom da podstiče investitore na kupovinu hartija na primarnom tržištu, koje se odmah mogu prodati na sekundarnom. Naime, kada ne bi postojala likvidnost sekundarnog tržišta, investitori bi izbegavali kupovine na primarnom.

 Na bolje funkcionisanje sekundarnog tržišta, pre svega, utiče veličina emisije. Što je emisija veča, sekundarno tržište će biti i aktivnije i likvidnije. Takođe, na blje funkcionisanje utiče i broj investitora koji su kupili emisiju (što je veći broj investitora-tržište je likvidnije i obratno).

Sekundarno tržište uključuje organizovane berze (npr. američka i njujorška), ali i elektronsko vanberzansko poslovanje.

Uopšte govoreći, pod sekundarnim tržištem hartija od vrednosti, podrazumevaju se:
• velike nacionalne berze (njujorška, frankfurtska, priska, londonska i dr.)
• regionalne berze (u SAD berze u Bostonu i Čikagu, u Japanu berze u Osaki i Nagoji i dr.)
• vanberzansko tržište (uključuje trgovinu hartijama koje se na nalaze nalistingu berze)

Prema vrsti hartija koje su predmet trgovine, postoji:
• sekundarno tržište obveznica (državnih i korporativnih (koje može biti i berzansko i vanberzansko)
• sekundarno tržište akcija (nacionalno, regionalno i vanberzansko)
• sekundarno tržište fjučersa (na obveznice)
Takođe, sekundarno tržište može biti: aukcijsko i otvoreno, tržište sa direktnom trgovinom i kompjutersko tržište, berzansko i vanerzansko.

Nastavak sledi u sledećoj Temi
View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum