iq option
promotion

Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
gandra
Global Moderator
Global Moderator
Number of messages : 3636
Points : 7633
Date of Entry : 2013-01-13
Year : 47

Pojam Karakteristike i Vrste Berzanskih Poslova

on Fri Nov 13, 2015 9:24 pm
Pojam berzanskih poslova

Berzanski poslovi su, po svojoj prirodi, ugovori o kupovini i prodaji. Pri tome, svaki
oblik posla na berzi, promptni ili terminski, je određen tipskim ugovorom koji je sastavljen od opštih i posebnih ugovornih uslova. Opšti uslovi su jednaki za sve predmete trgovanjana berzi i odnose se na način preuzimanja materijala i transport, dok se posebni ugovorni uslovi odnose na kvalitet materijala kojim se trguje.

Berzanski poslovi se zaključuju preko berze. Međutim, berzanski sastanak ne treba
uzimati kao bitan elemenat za određivanje pojma berzanskog posla, zato što se danas veliki broj poslova zaključuje van redovne berze upotrebom savremenih elektronskih sistema, čime se znatno ubrzava zaključivanje berzanskih poslova.

Berzanske poslove mogu da zaključuju samo posebno ovlašćeni berzanski trgovci smešteni u centralnom mestu-središtu berze.Predmet berzanskih poslova mogu da budu samo stvari koje su primljene u berzanski pravni promet odlukom nadležnog berzanskog organa ili se radi o materijalima koji su primljeni na zvanični listing berze. Beryanski poslovi se zaključuju po posebnom berzanskom postupku čija pravila utvrđuje berza.

Karakteristike berzanskih poslova

Berzanske poslove, kod svih berzi, odlikuju određene specifičnosti:
-Zaključivanje poslova preko berzanskih posrednika;
-Pismena forma berzanskih poslova;
-Nadzor nad obavljanjem berzanskih poslova;
-Javnost berzanskih poslova.

1. Berzanski poslovi se zaključuju preko ovlašćenih lica koja na osnovu zakona i berzanskih pravila imaju pravo učešća u radu berze. Prema anglosaksonskom sistemu članovi berze koji vrše funkciju berzanskih posrednika, ovlašćeni su, od strane osnivača berze, da budu berzanski trgovci i nosioci berzanskih zaključnica.

Prema kontinentalnom (francuskom) sistemu, berzanski poslovi se zaključuju preko berzanskih posrednika- državnih službenika, koje postavlja i smenjuje nadležni državni organ. Prema germanskom sistemu berznaske trgovce imenuju članovi berze - banke i lica koje one odrede.

2. Forma berzanskih poslova su berzanski ugovori koji se nazivaju zaključnice, a koje međusobno zaključuju brokeri kao berzanski trgovci. Vlasnici robe i novca, kao nalogodavci brokerima na berzi, se međusobno ne poznaju sve do momenta zaključivanja posla.

Poslovi se zaključuju između posrednika-berzanskih brokera kao trgovaca u formi koja je određena berzanskim pravilima. U klasičnoj trgovini poslovi se zaključuju izgovorom (uzvicima) i upotrebom odgovarajućih znakova od strane berzanskih učesnika. U elektronskoj trgovini koriste se elektronski simboli i kratice. Od momenta kad je dat nalog brokeru za zaključenje posla, volja nalogodavca nema više nikakvu ulogu.

Čak ni naloge sam ne može realizovati u slobodnoj formi, već to mora činiti u skladu sa berzanskim pravilima. Dakle, u cilju bržeg i efikasnijeg zaključenja berzanskih poslova, princip slobode ugovaranja je znatno ograničen. On se svodi samo na pravo slobodnog izbora da li da se nalog plasira, odnosno ugovor zaključi ili ne.

Berzanksi brokeri imaju mnogo veću vlast u odnosu na klasične trgovačke brokere jer ih principal unapred ovlašćuje za suverenu trgovinu određenim berzanskim materijalnom i prenosi im sredstva ili daje pravo za raspolaganje njegovim računom do iznosa potrebnog za obavljanje berzanskih poslova.



3. Berzanski poslovi se vrše pod nadzorom berzanskih i državnih kontrolnih organa u cilju sprečavanja poremećaja na berzi i usklađivanja poslovanja sa zakonom i pravilima berze. Nadležni organ, kao regultorno telo, može i da privremeno obustavi rad berze, ako oceni da dalje njeno poslovanje ugrožava interese učesnika u radu berze, narušava ravnotežu tržišta, ugrožava funkcionisanje berze ili može da izazove širu privrednu krizu.

4. Javnost berzanskih poslova se ogleda u tome što se oni obavljaju u berzanskoj sali za vreme berzanskog sastanka, kome mogu da prisustvuju i posetioci i novinari, radi posmatranja kako se odvija berzanska trgovina. Sva akta i informacije o radu berze, koja ne predstavljaju poslovnu tajnu, su javni i transparentni, obavljaju se i distribuiraju preko informacionog i komunikacionog sistema berze.


Vrste berzanskih poslova

Kriterijumi za podelu berzanskih poslova

Postoji više kriterijuma za podelu berzanskih poslova, a njaznačajniji su:
-Mesto i vreme zaključivanja
-Predmet trgovine
-Broj prodajnih ugovora
-Vreme dospelosti obaveza

1. Prema mestu zaključenja, berzanski poslovi se dele na unutrašnje i spoljašne.Unutrašnji poslovi su oni koje se zaključuju između domaćih lica, sa pravom trgovanja na berzi. Poslovi koji se zaključuju uz prisustvo stranih lica nazivaju se spoljnim berzanskim poslovima. Istovremeno, berzanski poslovi se obavljaju u propisano vreme. Tako se na Londonskoj berzi metala svakim materijalom trguje do 3 minuta u klasičnoj trgovini, odnosno tačno se zna kada se uparuju nalozi u elektronskoj trgovini, čak i ako je ona, po prirodi, kontinuirana.



2. Prema predmetu trgovine, berzanski poslovi se dele na službene i slobodne. Službeni poslovi su oni koji imaju za predmet berzanski materijal, koji je zvanično pušten u berzanski promet odnosno berzanski listing i, kojim se trguje na zvaničnom berzanskom sastanku. Slobodni poslovi su oni kojima se trguje van centranlnog mesta berze, a trgovina se obavlja na nezvaničnim sastancima. Prvi su berzanski, a drugi vanberzanski poslovi.

3. Prema broju prodajnih ugovora koje u sebi sadrže, berzanski poslovi se dele na proste i složene. Prosti poslovi se sastoje samo od jednog ugovora o kupoprodaji. Složeni poslovi u sebi sadrže dva ili više ugovora o kupoprodaji. Složeni su arbitražni, reportni i svop berzanski poslovi.

-Arbitraža je takav promptni ili terminski posao, koji se sastoji iz kupovine i prodaje radi sticanja profita (princip „kupi jeftino – prodaj skupo“) koji se zasniva na razlici cena u datom momentu između dve berze ili između dva termina iste berze.U arbitražnom poslu zaključuju se dva ugovora, jedan o kupovini, a drugi o prodaji. Razlikuju se dve vrste arbitraže: geografska (prostorna) i vremenska. Kod geografske arbitraže operacija se obavlja u okviru istog perioda, a na dve berze.

Za ovu arbitražu potrebna su dva uslova:
- da se predmet arbitraže kotira u isto vreme na više berzi,
- da kod kotacije odnosne cene berzanskog materijala postoje izvesne geografske razlike, kod pojedinih berzi.

Vremenska arbitraža se sastoji iz stimulativne kupovine i prodaje koje se izvršavaju u raznim terminima na istoj berzi. Ovi poslovi se nazivaju špekulativni poslovi. To nisu nikakvi nemoralni poslovi, nego su redovni poslovi na berzi, vezano za procene budućih cena, a motivisani su zaradom na razlici između kupovne i prodajne cene berzanskog materijala.

-Report se sastoji iz kupovine u gotovom i prodaje na termin i obrnuto, s tim što se čitava operacija obavlja između istih osoba i tiče se iste vrste i količine materijala. Kod ovoga posla jedna strana izvršava svoju obavezu prema drugoj strani, koja izlazi iz posla, a zatim se zasniva obaveza, u istom obimu, prema trećem licu, sa kojim se posao reportira (produžava) na sledeći obračunski period.


Službeni poslovi obavljaju se na berzi. Slobodni poslovi su oni kojima se trguje
van berze.


-Svop predstavlja ugovor o istovremenoj promptnoj kupovini i terminskoj prodaji berzanskog materijala, s tim da se radi o zameni jedne bilansne pasive drugom bilansnom pasivom.

4. Po dospelosti (ročnosti) berzanski poslovi se dele na promptne i terminske poslove. Ovo je najznačajnija podela berzanskih poslova.



View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum