Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
gandra
Global Moderator
Global Moderator
Broj poruka : 3606
Points : 7535
Date of Entry : 2013-01-13
Godina : 47

Pojam i značaj Berzanskih indeksa

on Sun Dec 21, 2014 11:45 am
Berzanski indeksi ukazuju na kretanje berzanskih cena, odnosno mere promene berzanskih kurseva. Veliki broj organizacija u svetu utvrđuje i objavljuje ove indekse svakodnevno.

Berzanski indeksi su značajni zato što se koriste:

• kao reperi pri proceni performansi pojedinačnih portfolia
• za kreiranje i kontrolu fondova na indekse

• za utvrđivanje faktora koji utiču na agregatne promene cena hartija od vrednosti i drugih roba, odnosno za merenje tržišnog prinosa u ekonomskim studijama

• za predviđanje kretanja cena u budućnosti i
• kao predstavnici tržišnog portfolia rizičnih roba pri izračunavanju sistematskog rizika

Berzanski indeksi mogu biti tako konstruisani da odražavaju kretanja na celom tržištu ili na pojedinim delovima tržišta (kretanje pojedinih delatnosti ili pojedinih hartija od vrednosti). U najvećem broju slučajeva berzanski indeksi su pravi indeksi. Ipak, postoji izvestan broj indeksa, koji iako se ovako zovu, zapravo predstavljaju ponderisan ili neponderisan prosek cena hartija od vrednosti.

Berzanski indeksi odražavaju ukupna kretanja na tržištu, te je važno razmotriti faktore koji su značajni prilikom izračunavanja indeksa koji treba da reprezentuje ukupno tržište. U tom smislu, najznačajniji faktori su: veličina uzorka, poreklo uzorka, reprezentativnost, ponderisanje i jedinica mere. Uzorak treba da bude reprezentativan za celo tržište, jer će u suprotnom njegova veličina biti bez značaja.

Veći uzorak neće biti bolji od manjeg uzorka. Uzorak se može kreirati potpuno slučajnim izborom ili tehnikom namernog izbora i uključivanja u uzorak, kako bi se obuhvatile karakteristike tržišta. Veći uzorak daje jasniju indikaciju šta radi osnovna populacija, ali ako je uzorak previše velik i različit, on neće biti uporediv i interesantan specijalizovanim investitorima. Uzorak treba da bude reprezentativan za sve delove populacije. Uzorak hartija ne treba da sadrži samo hartije velikih firmi ili firmi iz iste delatnosti.

Prilikom kreiranja uzorka veoma je značajno svakom elementu uzorka dati odgovarajući ponder, pri čemu se koriste tri osnovne šeme ponderisanja, i to: cenovni ponderi, ponderi zasnovani na vrednosti i ponderi iste vrednosti. Indeks treba da bude iskazan u određenim jedinicama koje su razumljive i koje daju odgovor na relavantna pitanja. Indeks može biti izračunat kao prosta aritmetička sredina svih hartija u uzorku, kao promena (cena ili vrednosti) u odnosu na bazni indeks ili kao geometrijska sredina svih hartija uuzorku.

Cenovno ponderisani indeksi su aritmetičke sredine tekućih cena, što znači da na kretanje indeksa utiču različite cene hartija. Tipični indeksi koji se na ovaj način utvrđuju su Dow Jonesovi i Nikkei indeks. Vrednosno ponderisani indeksi se konstruišu utvrđivanjem početne (inicijalne) tržišne vrednosti svih hartija na berzi (tržišna vrednost=broj emitovanih hartija x tekuća tržišna cena).

Ova cena se obično utvrđuje kao bazna i dodaje vrednosti indeksa (najpopularnije je da se kao početna vrednost indeksa uzima 100, ali može biti i 50, 10 i dr.). Nakon toga, nova tržišna vrednost se izračunava za sve hartije uključene u indeks i tekuća tržišna vrednost se poredi sa početnom (baznom) vrednošću, kako bi se utvrdio procenat promene koji je primenjen na početnu vrednost indeksa. Vrednosno ponderisanje se koristi kod većine berzanskih indeksa (npr.

Standard&Poor's-ovi indeksi, indeksi američke berze, indeksi NASDAQ-a, indeksi Financial Times-a itd.)

Neponderisani indeksi su indeksi kod kojih sve hartije imaju isti ponder, nezavisno od njihove cene ili tržišne vrednosti. Ove indekse mogu koristiti pojedinci koji slučajno biraju hartije za svoj portfolio i investiraju isti iznos novca u svaku hartiju. Jedan od načina vizualizacije neponderisanih indeksa je pretpostavljanje da je isti iznos novca investiran u svaku hartiju portfolia. Neponderisane indekse iskazuje Value Line i dr.

Prema tome da li prate kretanje cena akcija ili obveznica, razlikuju se: indeksi akcija i indeksi obveznica, a prema obuhvatu, razlikuju se: kompozitni i globalni indeksi akcija i obveznica.

Kako lokalni indeksi slede privredu svake pojedine zemlje, nastaje problem uporedivosti indeksa među zemljama zbog nepostojanja konzistentnosti među njima, u pogledu izbora uzorka, ponderisanja ili procedure koja se koristi pri izračunavanju.

 Kako bi se rešili ovi problemi uporedivosti, stvoreno je nekoliko grupa tzv. globalnih indeksa akcija, koje izračunavaju set indeksa akcija za datu zemlju, a koji su konzistentni. Ovim se ostvaruje direktna poredivost indeksa i omogućava njihovo kombinovanje u cilju kreiranja različitih regionalnih indeksa. Ukazaćemo samo na tri seta globalnih indeksa akcija, i to: aktuarski svetski indeksi Financial Times-a, indeksi Morgan Stanley-a i Dow Jones-ov svetski indeks akcija.

Aktuarski svetski indeksi Financial Times-a mere performansu oko 2.500 akcija iz 30 zemalja i pokrivaju oko 70% ukupne vrednosti svih kompanija na listingu u svakoj zemlji (obuhvata akcije sa visokom, srednjom i niskom kapitalizacijom i velike međunarodne akcije). Indeks je ponderisan tržišnom vrednošću i ima bazni datum 31. decembar 1986. godine i baznu vrednost od 100.

Indeks se objavljuje u američkim dolarima, britanskim funtama, japanskom jenu, evrima i lokalnoj valuti zemlje. Performansa se izračunava nakon zatvaranja njujorške berze i objavljuje sledećeg dana u Financial Times-u.

Indeksi Morgan Stanley-a se sastoje od 3 međunarodna, 19 nacionalnih i 38 međunarodnih industrijskih indeksa i obuhvataju 1.375 kompanija koje se nalaze na listingu berzi u 19 zemalja sa kombinovanom tržišnom vrednošću, koja predstavlja aproksimativno 60% ukupne tržišne vrednosti berzi akcija ovih zemalja. Svi indeksi za ponder imaju tržišnu vrednost.

Dow Jones-ov svetski indeks akcija se sastoji od više od 2.200 svetskih kompanija i organizovan je tako da su sve kompanije svrstane u 120 industrijskih grupa. Indeks obuhvata 33 zemlje koje predstavljaju više od 80% vrednosti ovih zemalja. Zemlje su grupisane u tri regiona: Azija/Pacifik, Evropa/Afrika i Amerika. Indeks svake zemlje se izračunava u lokalnoj valuti, kao i u američkim dolarima. Indeks dnevno objavljuju Wall Street

Journal (SAD), Wall Street Journal Europe i Asian Wall Street Journal, kao i nedeljnik Barron's.

Osim ovih, postoje i tzv. globalni indeksi državnih obveznica, koji su nastali tokom prethodnih pet do sedam godina usled rasta veličine i značaja globalnog tržišta obveznica. Na ovom tržištu dominiraju indeksi američkih firmi, kao što su Lehman Brotjers, Merrill Lynch, J.P.Morgan i Salomon Brothers.


View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum