iq option
promotion

Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
gandra
Global Moderator
Global Moderator
Number of messages : 3636
Points : 7633
Date of Entry : 2013-01-13
Year : 47

Berzansko Izveštavanje i Kontrola

on Sat Nov 21, 2015 10:31 pm
Berzansko izveštavanje

Berzansko poslovanje karakteriše načelo javnosti i transparentnosti. Iz toga razloga postoje pravila o načinu, vrsti i periodičnosti javnog informisanja o radu berze.
Dostupnost tih informacija je od značaja kako za direktne učesnike u trgovanju, tako i za ostalu privredu i državne organe koji na osnovu tih informacija mogu preduzimati niz drugih mera iz svog poslovanja i nadležnosti.

Zakonska materija uglavnom definiše osnovne principe javnosti rada i periodične dostupnosti informacija, prepuštajući Pravilniku berze da razradi sve pojedinosti. Na taj pravilnik, pre nego što on počene da se primenjuje, regulatorno telo za rad berzi obavezno daje saglasnost.

Najznačajniji rezultati koji moraju biti dostupni javnosti su:
-Ponuda i tražnja robe i drugih berzanskih materijala na berzi i njihov obim;
-Obim zaključenih transakcija na berzi, zbirno i po predmetu trgovine–specifičnoj robi, te robnim i finansijskim dokumentima;
-Početna i zaključna cena robe i drugih instrumenata kojima se trguje na berzi.

U mnogim zemljama postoji i obaveza berzi na objavljivanje kursa cena i indeksa na internet prezentaciji berze i periodično u naznačenim dnevnim štampanim medijima.

Za američke berze to je Wall Street Journal i New York Times, a za britanske Financial Times.

Takođe se za svaki dan na sajtu berze objavljuju izveštaji o trgovini predhodnog dana, sa kompletnim podacima o ponudi, tražnji, zaključenim transakcijama, početnoj ceni, ceni zaključka i prosečnoj ceni.

U tom smislu berza je dužna da organizuje informacioni sistem preko koga se javnost obaveštava o obimu ponude i tražnje na berzi, obimu zaključenih poslova na berzi po vrsti tržišnog materijala, početnoj, srednjoj i zaključenoj ceni pojedinog tržišnog materijala, kotacijama na berzi, tržišnom materijalu kojim se trguje na berzi, drugim podacima za koje upravni odbor odluči da su značajni i da utiču na rad i stabilnost berze.

Sve berze imaju svoje berzanske indekse kojma se prate kretanja na berzi. Berzanski indeksi svojim cenovnim kretanjem treba da daju odgovor na osnovni pitanje: “kako se kreće finansijsko ili robno tržište“? Indeksi mogu biti sastavljeni tako da predstavljaju tržište u celini ili pojedine njegove segmente npr. pojedine robe prema privrednim delatnostima (nafta, metali, poljoprivreda) ili za pojedine hartije od vrednosti.

Zahvaljujući berzanskim izveštajima, danas svako ko ima pristup internetu može treutno da sazna šta se dešava na robnim i finansijskim tržištima širom sveta. A, preko tih izveštaja se meri zdravlje ukupne nacionalne, pa i svetske privrede, da li u određenoj nacionalnoj i svetskoj privredi vlada prosperitet ili kriza i depresija.

Krize najviše i prvo pogađaju berze, što je pokazano za vreme Velike ekonomske krize 1929- 1933. godine, Azijske krize, Latinoameričke krize, Ruske krize, a posebno najnovije svetske ekonomske krize koja je počela u SAD 2007. godine i još traje.

Ona se prelila na celu svetsku privredu i istu debelo potresla i pretovrila u recesiju i ogromnu nezaposlenost. Objavljivanjem berzanskih izveštaja omogućuje se širokom krugu poslovnih ljudi da steknu uvid u kretanje berzanskih kurseva povodom određenog berzanskog materijala, kao i da dobiju druge informacije koje su neophodne za donošenje odluke o zaključenju poslova na berzi.

Važne finansijske informacije mogu se dobiti već iz dnevnih novina (npr. Wall Street Journal, New York Times, Financial Times).One pored obuhvatnih tekućih izveštaja o političkim i ekonomskim uslovima širom sveta, koji mogu uticati na raspoloženje investitora, po pravilu, objavljuju i posebne poslovne odeljke pri kraju svakog novinskog izdanja.

Ovi odeljci, uz ostalo, sadrže i detaljne izveštaje o tržišnim kretanjima robe i hartija od vrednosti. Specijalizovane dnevne novine Wall Street Journal daju i svetske i nacionalne finansijske novosti, izveštaje o određenim privrednim granama ili preduzećima kao i stručna mišljenja o budućim zbivanjima na robnim i finansijskim tržištima i privredi uopšte.

Statistički poslovni odeljak u Wall Street Journal-u je obuhvatniji i obimniji u odnosu na slične odeljke u „običnim“ dnevnim novinama. Wall Street Journal izdaje Dow Johnes Company.

Primera radi u tabelarnim izveštajima o kretanjima cena akcija u dnevnim novinama, po pravilu se sreće 12 kolona, mada ih, zavisno od tržišta sa kojih se izveštava, može biti i manje. Prve dve kolone (52 week High Low) iskazuju najvišu i najnižu vrednost po kojoj je najmanje 100 akcija (round lot) promenilo vlasnika u poslednjih godinu dana (52 nedelje), uključujući i tekuću nedelju bez izveštajnog dana.

Treća kolona (stock) odnosi se na ime akcije koje može, radi uklapanja u kolonu tabele, biti i skraćeno. Uz ovu kolonu može se naći i kolona (Sym) u kojoj se navodi tržišni simbol akcije (do tri slova) koji se koriste u njihovom prometu. Sledeća kolona (Div) izražava procenjenu godišnju dividendu po akciji koja stavljena u odnos sa cenom na zatvaranju (Closing price) daje podatak u narednoj koloni (Yld%).

Kolona PE daje podatke o P/E stopi (price-earning ratio) tj. stopi cene po profitu. Ona se dobija tako što se u odnos stavi cena na zatvaranju (Closing price) sa profitom po akciji (earning per share) u proteklih godinu dana (četiri kvartala) i pokazuje koliko je puta cena akcije veća od godišnjih profita po akciji.

Naredna kolona (Vols.100s) govori o obimu trgovanja tj. kazuje koliko je broj akcija u stotinama (round lot) izveštajnog dana bilo u prometu.

Sledeće dve kolone (Hi i Lo) govore o najvišoj i najnižoj zabeleženoj ceni akcije u prometu tokom izveštajnog dana, dok kolona iza toga (Close) navodi cenu po kojoj je zaključena poslednja transakcija tog radnog dana tzv. cenu na zatvaranju (Closing price).

Poslednja kolona (Net Chg.) upoređuje cenu na zatvaranju izveštajnog dana sa prethodnom cenom na zatvaranju i pokazuje koliko se cena povećala ili smanjila u odnosu na prethodni radni dana.

U izveštajima o kretanju cena obveznica, cene su izražene u % nominalne vrednosti i mogu se javiti posebne kolone koje kazuju rok dospeća (Mat), prinos računat u odnosu na nominalnu vrednost (Coupon ili Rate) ili prinos u odnosu na poslednju cenu na zatvaranju (Cur Yld).

Uz dnevne, postoje i periodične (nedeljne,dvonedeljne, mesečne) novine npr. Barron’s, BusinessWeek, Forbes, Fortune i druge. One se pre svega bave publikovanjem informacija o tržišnim kretanjima. Oko polovine Barron’s nedeljnika posvećeno je statističkim podacima i tabelama sa finansijskih i robnih berzi.

Mnoge banke, posebno one veće, izdaju poslovne informatore (business newsletter) o opštim ekonomskim uslovima i prognozama kao i posledicama koje iz tih promena mogu proisteći za kretanja na finansijskom tržištu. Slične publikacije izdaju i pojedine podružnice (federalne distrikt banke) ili odbor federalnih rezervi.

Država je, takođe, značajan emitent poslovnih informacija. Tako, u SAD Sekretarijat za trgovinu (Department of Commerce) izdaje mesečnik Pregled tekućeg privrednog poslovanja (Survey of Current Business) uz nedeljne statističke informativne dopune, čiji se skraćeni podaci objavljuju i u publikaciji Dugoročni ekonomski rast (Long-Term Economic Growth) koja sadrži veliki broj različitih vremenskih serija u vezi privrednih uslova poslovanja.

Ekonomski savet Predsednika SAD (The President’s Council of Economic Advisors) izdaje mesečnik Ekonomski indikatori (Economic Indicators) kao i Godišnji ekonomski pregled (Annual Economic Review).

Takođe, Nacionalni biro za ekonomska istraživanja (National Bureau of Economic Research) mesečno izdaje publikaciju Prikaz poslovnih uslova (Business Conditions Digest) kojom prati kretanje privrednih ciklusa.

View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum