Events
Blog
Od svojih pojavnih oblika do danas u svetu je osnovano preko 500 berzi u 90 zemalja sveta. Tri četvrtine od ovog broja pripada industrijski razvijenim zemljama Evrope, Amerike i Azije, a jedna četvrtina zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji.
U SAD postoje berze globalnog značaja kao i više regionalnih i lokalnih berzi širom zemlje. Najveća i glavna nacionalna berza i najveća berza u svetu je Njujorška berza -New York Stock Exchange - NYSE ili tzv. „Big Board“. Osnovana je 1792. godine i ima konstantnih 1366. članova, a njihov broj se nije menjao od 1953. godine.
Samo članovi berze mogu učestvovati u trgovini sa kotiranim berzanskim materijalima. Članovi berze u trgovini mogu učeštvovati kao: komisioni brokeri, brokeri na parketu, dileri rasparenim akcijama, registrovani trgovci specijalisti i brokeri obveznica.
Najznačajniji članovi za odvijanje trgovačkog procesa na berzi su specijalisti. Ima ih oko 400 i oni čine oko 30% ukupnih stalnih članova berze. Za NYSE se često kaže da predstavlja dobrovoljno udruženje tj. korporaciju, čiji je cilj da obezbedi jednostavno,
lako i efikasno trgovanje berzanskim materijalima.
NYSE ima strožije uslove listinga u odnosu na druge berze u SAD i na njoj se, po pravilu, kotiraju finansijski instrumenti velikih i uspešnih preduzeća sa dugom poslovnom tradicijom.
Parket se sastoji od odvojenih soba za trgovanje. Najveći deo parketa zove se glavna soba (main room) i određen je za trgovinu najaktivnijim akcijama. Jedan deo glavne sobe zove se garaža (garage) i neki ga smatraju posebnom sobom za trgovanje jer je dozidan pored glavne sobe na mestu na kome se ranije nalazila garaža.
Postoji i manji deo parketa -aneks- na kome se trguje neaktivnijim akcijama i obveznicama. Aneks se kolokvijalno naziva plava soba (blue room) po boji njenih zidova. Uz zidove obe prostorije-glavne sobe i aneksanalaze se telefonske postaje koje služe za komunikaciju između parketa i brokerskodilerskih sedišta (kancelarija).
Na parketu se nalazi 18 šaltera strukturno oblikovanih u obliku potkovice, a na svakom od njih veći broj prozora-trgovačkih postaja (trading posts). Na svakom od njih specijalizovano se trguje sa nekoliko od preko 2000 kotiranih akcija.
Prosečni dnevni promet prevazilazi 200 miliona akcija.Na NYSE se trguje sa oko 2 200 različitih vrsta obveznica, a kad su obveznice u pitanju preovlađuje trgovina na OTC tržištu. U dnevnim novinama se svakodnevno objavljuju izveštaji za finansijske instrumente.
Najvažniji elementi izveštaja su:
-procentualne promene prinosa - Ytd% - Chg;
-najviša i najniža cena u poslednje 52 nedelje -52 Weeks-High/Low;
-naziv emitenta akcije - stock; simbol akcije (tik) - Sym;
-dividenda-Div; stopa tekućeg prinosa - yield%;
-proporcija tekuće tržišne cene i zarade po akciji - PE;
-obim u standardnim lotovima -vol 100s;
-poslednja ili zaključna cena -last-close;
-neto promena cene -net change , vol. change.
Sledeće tri kolone prikazuju najniže i najviše i prosečne cene za prethodnih 52 sedmice.
-Cene akcija se iskazuju u različitim valutama zavisno od lokacija berzi u svetu, a u ovom slučaju, je reč o dolarima i centima, tako da cifra 35, 50 predstavlja cenu od 35, 50 $ po jednom udelu.
Peta kolona daje službeni symbol firmeWendy.
Šesta kolona navodi iznos poslednje godišnje dividende koju je firma isplatila vlasnicima akcija. Naime, u slučaju Wendy-a ona je iznosila 0, 24 $ po udelu, i to za prethodnu godinu.
Naredna kolona daje dividendni prinos po akciji. Pošto je tekuća cena 34, 59 $, dividendni prinos je 0, 24 $ / 34, 59 $ = 0, 69%. Ta cifra se zaokružuje na 0, 7%, jer berzanski listing dopušta samo jedno decimalno mesto.
Kolona označena sa PE, odnosno SR, je odnos tržišna cena / zarada po akciji. Vrednost se izračunava podelom najnovijih godišnjih prinosa firme po akciji sa trenutnom cenom akcije.
Berzanski listinzi iskazuju samo cele cifre (bez decimala), kao prikaz vrednosti proporcije P/E, tako da u slučaju mWendy-a taj odnos P/E glasi 21, što znači da stvarni P/E može da bude u rasponu od 20, 50 do 21, 49.
Na osnovu završne cene i odnosa P/E koji su dati u berzanskom listingu, možemo da izračunamo približnu vrednost Wendy-og prinosa EPS (earnings per share):
Cena / EPS = 21 = (34, 59 $) / EPS
Kolona naslovljena Obim u stotinama govori koliko je udela iz Wendy-og akcijskog kapitala prošlo kroz proces trgovine, i to u stotinama. Na dan koji pomenuti izveštaj obrađuje je 607.600 udela prešlo iz jednih ruku u druge.
Završna kolona Neto promena daje promenu u ceni na kraju poslovanja prethodnog dana. Cena akcija je pala za 28 centi u odnosu na cenu iz prethodnog dana. To znači, da je završna cena 2. aprila 2002. godine bila 34, 59 + 0, 28 = 34, 87 $. Ako se u koloni sa neto promenom pojavljuju tačkice (...), to govori da je završna cena bila nepromenjena u odnosu na prethodni dan trgovanja.
U SAD postoje berze globalnog značaja kao i više regionalnih i lokalnih berzi širom zemlje. Najveća i glavna nacionalna berza i najveća berza u svetu je Njujorška berza -New York Stock Exchange - NYSE ili tzv. „Big Board“. Osnovana je 1792. godine i ima konstantnih 1366. članova, a njihov broj se nije menjao od 1953. godine.
Samo članovi berze mogu učestvovati u trgovini sa kotiranim berzanskim materijalima. Članovi berze u trgovini mogu učeštvovati kao: komisioni brokeri, brokeri na parketu, dileri rasparenim akcijama, registrovani trgovci specijalisti i brokeri obveznica.
Najznačajniji članovi za odvijanje trgovačkog procesa na berzi su specijalisti. Ima ih oko 400 i oni čine oko 30% ukupnih stalnih članova berze. Za NYSE se često kaže da predstavlja dobrovoljno udruženje tj. korporaciju, čiji je cilj da obezbedi jednostavno,
lako i efikasno trgovanje berzanskim materijalima.
NYSE ima strožije uslove listinga u odnosu na druge berze u SAD i na njoj se, po pravilu, kotiraju finansijski instrumenti velikih i uspešnih preduzeća sa dugom poslovnom tradicijom.
- Tržišta sa najvećom tržišnom kapitalizacijom u USD na kraju 2009. godine:
- [You must be registered and logged in to see this image.]
Parket se sastoji od odvojenih soba za trgovanje. Najveći deo parketa zove se glavna soba (main room) i određen je za trgovinu najaktivnijim akcijama. Jedan deo glavne sobe zove se garaža (garage) i neki ga smatraju posebnom sobom za trgovanje jer je dozidan pored glavne sobe na mestu na kome se ranije nalazila garaža.
Postoji i manji deo parketa -aneks- na kome se trguje neaktivnijim akcijama i obveznicama. Aneks se kolokvijalno naziva plava soba (blue room) po boji njenih zidova. Uz zidove obe prostorije-glavne sobe i aneksanalaze se telefonske postaje koje služe za komunikaciju između parketa i brokerskodilerskih sedišta (kancelarija).
Na parketu se nalazi 18 šaltera strukturno oblikovanih u obliku potkovice, a na svakom od njih veći broj prozora-trgovačkih postaja (trading posts). Na svakom od njih specijalizovano se trguje sa nekoliko od preko 2000 kotiranih akcija.
Prosečni dnevni promet prevazilazi 200 miliona akcija.Na NYSE se trguje sa oko 2 200 različitih vrsta obveznica, a kad su obveznice u pitanju preovlađuje trgovina na OTC tržištu. U dnevnim novinama se svakodnevno objavljuju izveštaji za finansijske instrumente.
Najvažniji elementi izveštaja su:
-procentualne promene prinosa - Ytd% - Chg;
-najviša i najniža cena u poslednje 52 nedelje -52 Weeks-High/Low;
-naziv emitenta akcije - stock; simbol akcije (tik) - Sym;
-dividenda-Div; stopa tekućeg prinosa - yield%;
-proporcija tekuće tržišne cene i zarade po akciji - PE;
-obim u standardnim lotovima -vol 100s;
-poslednja ili zaključna cena -last-close;
-neto promena cene -net change , vol. change.
- Čitanje berzanskih izveštaja o akcijama na NYSE:
- [You must be registered and logged in to see this image.]
Sledeće tri kolone prikazuju najniže i najviše i prosečne cene za prethodnih 52 sedmice.
-Cene akcija se iskazuju u različitim valutama zavisno od lokacija berzi u svetu, a u ovom slučaju, je reč o dolarima i centima, tako da cifra 35, 50 predstavlja cenu od 35, 50 $ po jednom udelu.
Peta kolona daje službeni symbol firmeWendy.
Šesta kolona navodi iznos poslednje godišnje dividende koju je firma isplatila vlasnicima akcija. Naime, u slučaju Wendy-a ona je iznosila 0, 24 $ po udelu, i to za prethodnu godinu.
Naredna kolona daje dividendni prinos po akciji. Pošto je tekuća cena 34, 59 $, dividendni prinos je 0, 24 $ / 34, 59 $ = 0, 69%. Ta cifra se zaokružuje na 0, 7%, jer berzanski listing dopušta samo jedno decimalno mesto.
Kolona označena sa PE, odnosno SR, je odnos tržišna cena / zarada po akciji. Vrednost se izračunava podelom najnovijih godišnjih prinosa firme po akciji sa trenutnom cenom akcije.
Berzanski listinzi iskazuju samo cele cifre (bez decimala), kao prikaz vrednosti proporcije P/E, tako da u slučaju mWendy-a taj odnos P/E glasi 21, što znači da stvarni P/E može da bude u rasponu od 20, 50 do 21, 49.
Na osnovu završne cene i odnosa P/E koji su dati u berzanskom listingu, možemo da izračunamo približnu vrednost Wendy-og prinosa EPS (earnings per share):
Cena / EPS = 21 = (34, 59 $) / EPS
Kolona naslovljena Obim u stotinama govori koliko je udela iz Wendy-og akcijskog kapitala prošlo kroz proces trgovine, i to u stotinama. Na dan koji pomenuti izveštaj obrađuje je 607.600 udela prešlo iz jednih ruku u druge.
Završna kolona Neto promena daje promenu u ceni na kraju poslovanja prethodnog dana. Cena akcija je pala za 28 centi u odnosu na cenu iz prethodnog dana. To znači, da je završna cena 2. aprila 2002. godine bila 34, 59 + 0, 28 = 34, 87 $. Ako se u koloni sa neto promenom pojavljuju tačkice (...), to govori da je završna cena bila nepromenjena u odnosu na prethodni dan trgovanja.
