iq option
promotion

Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
gandra
Global Moderator
Global Moderator
Number of messages : 3636
Points : 7633
Date of Entry : 2013-01-13
Year : 47

Motivi Investiranja na Berzi

on Wed Nov 11, 2015 8:06 pm
Zarada na razlici u ceni

Investicioni proces, bez obzira da li se investira u robu ili finansijske instrumente, započinje utvrđivanjem investicionih ciljeva na osnovu dva osnovna indikatora: zahtevanog prinosa (return requirement) i tolerancije rizika (risk tolerance).Najčešći motivi investiranja su:
-zarada na razlici u ceni, ovi poslovi zovi se špekulativni poslovi, a predstavljaju prirodne poslove za rad na berzi;

-da se zadovolje potrebe u neophodnoj robi ili da se plasira roba koje ima u izobilju (robe-sirovine, devize, hartije od vrednosti);

-da se umanji ili izbegne rizik promene cene, deviznog kursa ili kamate (hedžing poslovi).

Igra na razlici u ceni odnosno zarada dobiti je najčešći motiv poslovanja na berzi.Jedan od dobrih odgovora na ovo pitanje je dao Jack Welch, bivši čelnik General Electrica:
„Maksimizacija profita korporacija ne sme biti strategija, već krajnji ishod strategije.

Strategija može biti inovativnost, globalizacija,troškovno liderstvo. Strategija mora
biti opipljiva, mora motivisati zaposlene svaki dan kada dođu na posao i činiti da se osećaju ponosnim. Maksimizacija profita to nije, ona vam neće pomoći da donesete prave odluke.

Generalno i sasvim normalno, investitori od rizičnije investicije očekuju i veći prinos.
Taj odnos između očekivanog prinosa i rizika koju je investitor spreman da prihvati zavisi i izbor robe, kao i deviza, i hartija od vrednosti u koje će investirati. S obzirom na to da robe, devize i pojedinačne hartije od vrednosti karakterišu specifične vrste rizika i prinosa investitori, pre donošenja investicionih odluka, moraju da razmotre širok spektar investicionih mogućnosti.

U realnosti, diversifikacija berzanskih instrumenata i drugih stavki imovine je racionalna investiciona strategija jer umanjuje neizvesnost investiranja. Dakle, moguća dobit i neizvesnost su dve ključne karike za analizu racionalnog investicionog ponašanja.

Portfolio teorija polazi od toga da su investitori zainteresovani kako za prinos tako i za rizik svojih portfolia, tj. polazi od postojanja uslova neizvesnosti. Najčešće se investicioni motivi proveravaju na investicijama u akcije koje su najobimnija i najznačajnija berzanska roba.

Kod plasiranja kapitala u akcije odnosno kod kupovine akcija otvaraju se sledeća pitanja:
1. Treba li uopšte kupovati akcije ili neku drugu berzansku robu?
2. Koliko akcija treba kupiti?
3. Koje akcije kupiti?
4. Prema kakvom planu kupovati akcije?
5. Kada kupovati akcije?

Radi potpunijeg objašnjenja cene akcija,neophodno je najpre objasniti pojam nominalne vrednosti akcija. Nominalna vrednost akcija predstavlja novčani iznos koji je upisan na samoj akciji. Visina nominalne vrednosti akcija je pokazatelj koji ima samo početnu vrednost, u vreme primarne, ili dodatne emisije akcija.

Prilikom osnivanja akcionarskog preduzeća i njegove dokapitalizacije utvrđuje se iznos osnivačkog ili naknadno emitovanog kapitala i broj akcija koje će biti emitovane. Iz tog iznosa ukupnog kapitala i emitovanog broja akcija, izračunava se visina nominalne vrednosti akcija.


Špekulacije ili špekulativni poslovi (speculations) su reči koje imaju ružan prizvuk i neželjene konotacije za mnoge ljude koji ne razumeju suštinu špekulacije i koji je često pogrešno poistovećen sa formiranjem tržišnih pulova i lakom zaradom.Špekulativne aktivnosti su ne samo dozvoljene već i korisne ekonomske aktivnosti kako za vešte finansijske analitičare, tako i za društvo u celini.


Cena akcija je osnovni i najvažniji pokazatelj poslovanja nekog akcionarskog društva. Tačnije, kretanje cena akcija pokazuje uspešnost i tržišno vrednovanje poslovanja korporacije. To je, istovremeno, najbitniji pokazatelj za potencijalne investitore koji se odlučuju za ulaganja na berzi. Kroz cenu akcija i promene u određenom vremenskom interval saznaje se sve što je značajno za ocenu kvaliteta poslovanja, efikasnosti i efektinosti upravljanja, za budućnost firme.

Zato postoji prirodan interes akcionara, menadžera i zaposlenih da cene akcija rastu i ostanu što duže na visokom nivou.Mnogi investitori u praksi nisu precizno ni odredili svoje funkcije korisnosti, pa u analizi koriste srednje vrednosti i varijanse, kao jednostavnija a dovoljno precizna pomagala za proveru očekivane isplativosti investiranja.

Da odluke na tržištu ne bi bile hazaderske ili rezultat slučajnosti tržište mora biti efikasno odnosno moraju se znati poslednje i približno tačne sve informacija koje mogu uticati na tržišna kretanja odnosno na odnos ponude i tražnje. Teorija efikasnog tržišta se primenjuje na vrednost pojedinačnih akcija, a ne na pojedinačno tržište.

Prihod, njegova visina, izvori, stabilnost i očekivanja je, bez sumnje, najvažniji motiv investiranja u akcije na berzi. U pitanju je visina prihoda u sadašnjosti ali i sigurnost, odnosno primanja u budućnosti. Ukoliko je veći i stabilniji prihod, raste spremnost potencijalnih ulagača dakupuju hartije od
vrednosti.

Najčešći metod određivanja prihoda odnosno sadašnje cene akcija u praksi je metod diskontovane vrednosti dividendi.Prema ovom pristupu, stvarna vrednost akcija je, zapravo, sadašnja vrednost budućih dividendi.
Primenjuje se sledeća jednačina:
Pri tome Div znači apsolutni iznos dividende, d je diskontna stopa, a brojevi 1, 2..n periodi u kojima dividenda dospeva za naplatu.Sigurnost je drugi važan motiv investiranja u akcije i druge hartije od vrednosti.Osnovno pravilo sigurnosti je da se sačuva početna realna vrednost uloga i njena kupovna moć. Zarada treba da bude neosetljiva odnosno zaštićena od moguće inflacije ili deflacije u nacionalnoj privredi.

Poverenje je treći važan motiv investiranja.Po teoriji poverenja osnovni factor u kretanju cena akcija predstavlja porast ili pad poverenja između trgovaca i investitora u budućem kretanju cena akcija, zarada i dividendi.

Ova se teorija razlikuje od teorije zarade odnosno teorije dividendi po tome što teorija poverenja objašnjava kretanje cena akcija na osnovu marketinške psihologije kupaca i prodavaca, a ne na osnovu statističkih podataka i zakonitosti.


Cena akcija je osnovni i najvažniji pokazatelj poslovanja nekog akcionarskog društva. Tačnije, kretanje cena akcija pokazuje uspešnost i tržišno vrednovanje poslovanja korporacije.


Funkcija korisnosti dovodi do maksimizacije očekivane zarade. Ova jednačina se može posmatrati i kao pravilo po kome ako je poznata očekivana vrednost E i varijansa V rasporeda verovatnoće, onda je u velikoj meri, poznata i očekivana korisnost EU.

Dakle, očekivana korisnost EU je u visokoj korelativnoj vezi sa funkcijom srednje vrednosti i varijanse EU= f (E, V) stopa prinosa.Odluka o kupovini i prodaji hartija od vrednosti bazira se na investicionim očekivanjima portfolio menadžera, a sama investiciona očekivanja zasnivaju se na finansijskim informacijama o performansama hartija od vrednosti kao i svim informacijama koje na njih mogu uticati.

Dakle, sveobuhvatna i razumljiva ekonomska i finansijska informacija je „osnovno sredstvo“ za rad svih investitora. Inteligentna interpretacija, procena i analiza tih informacija predstavlja osnovu investicionih odluka.

Ostale određujuće karakteristike finansijske strukture razvijenih tržišnih privreda su da se poseban naglasak daje aktivnostima koje afirmišu sigurnost. Ovo podrazumeva ekstenzivnu i detaljnu regulaciju finansijskog sistema, česta obezbeđenja zajmova različitim formama zaloga kao i detaljne ugovorne razrade velikog broja aspekata uz preciznu definiciju i zabranu pojedinih aktivnosti primaoca finansijskih sredstava.

Naglasak na izgradnji elemenata sigurnosti je od presudnog uticaja na izgradnju poverenja u finansijski sistem. Indikator kretanja na računima investitora kod njihovih brokersko-dilerskih kuća sličan je indikatoru aktivnosti investicionih kompanija.

Investitori će držati novac na (nekamatonosnom) računu kod svojih brokersko-
dilerskih kuća samo ako očekuju pad cena i povoljne kupovine. Obrnuto, investitori će investirati sredstva sa svojih računa ako očekuju rast cena i ostvarivanje kapitalnih dobitaka.

Sledstveno, rast iznosa na računima investitora nagoveštava pad tržišta, a pad iznosa na računima investitora nagoveštava rast tržišta.Posebnu i najčešće korišćenu grupu tržišnih indikatora predstavljaju berzanski indeksi koji u SAD predstavljaju vrlo popularan način prikazivanja tržišnih kretanja.

Izbor investicione strategije koja je u skladu sa investicionim ciljevima i utvrđenom investicionom politikom je važan segment investicionog procesa. U procesu investiranja individualni i institucionalni investitori se opredeljuju za jednu od dve osnovne investicione strategije: aktivnu ili pasivnu.

Investitori koji kupuju robe, devize ili hartije od vrednosti da bi ih duži vremenski period zadržali u posedu radi ostvarenja prinosa od cena, kursnih promena, kamata, primenjuju pasivnu strategiju.

Pasivan stil upravljanja investicijom primenjuju oni koji veruju da su tržišta efikasna, tj. da su cene robe, deviza, hartija od vrednosti odraz njihove realne vrednosti i da će njihova vrednost u budućnosti rasti. Stoga će investitor koji veruje u efikasnost tržišta svoju pažnju usmeriti ka kreiranju dobro diversifikovanog portfolia.

Pasivan stil investiranja se može istovremeno primenjivati i prilikom izbora finansijske aktive i izbora pojedinih hartija od vrednosti u okviru izabrane grupe finansijske aktive.


Špekulativni poslovi se razlikuju od klasičnog investiranja koje podrazumeva kupovinu aktive i njeno držanje u portfoliju radi ostvarivanja koristi iz dugoročnog rasta cena (apresijacija - kapitalna dobit) i periodičnih prihoda (dividende ili kamate).Špekulacija ima kraće trajanje i podrazumeva kupovinu ili prodaju tržišne aktive kako bi se realizovao profit iz očekivane promene u ceni u narednih nekoliko nedelja ili meseci.


Sa druge strane, investitor koji ne veruje u cenovnu efikasnost tržišta, će pokušati da na osnovu dostupnih informacija otkrije koje su robe, devize, hartije od vrednosti potcenjene a koje precenjene, ostvarujući zaradu kupovinom potcenjenih i/ili prodajom precenjenih berzanskih materijala.

Drugim rečima, ti investitori primenjuju aktivnu strategiju upravljanja investicijom.U nastojanju da „pobede tržište“, aktivni investitori veliki deo vremena provode analizirajući široku lepezu informacija, u nastojanju da pronađu hartije od vrednosti na osnovu kojih će ostvariti ekstraprinos.

Analiza tržišnih materijala i portfolio selekcija su dva osnovna segmenta aktivnog upravljanja investicijama. Opredeljenje za jednu od dve osnovne strategije prevashodno zavisi od stava investitora u pogledu efikasnosti tržišta, averzije prema riziku, kao i prirode njegovog investicionog horizonta.

View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum