Banx broker
Advertisement
Share
View previous topicGo downView next topic
avatar
gandra
Global Moderator
Global Moderator
Broj poruka : 3606
Points : 7535
Date of Entry : 2013-01-13
Godina : 47

Fjučers Poslovi

on Fri Nov 13, 2015 9:47 pm
Fjučers je ugovor o isporuci robe, valute ili finansijskog instrumenta, po unapred ugovorenoj, fjučers ceni, i na ugovoreni termin u budućnosti. U početku su se, uglavnom, odnosili na poljoprivredne proizvode i druge robe, a danas se najviše trguje finansijskim fjučersima koji glase na indekse akcija, kamatonosne hartije od vrednosti (naprimer državne obveznice) i strane velute.

Umesto klasične trgovine fjučersima se sve više trguje elektronski i ovaj trend će se sigurno nastaviti u budućnosti. Oni su jednako značajni i za špekulante (koji igraju na zaradu) i za hedžere (koji igraju na zaštitu vrednosti imovine u budućnosti).

Ono što razlikuje fjučers od forvarda je likvidnost, tj. njima se trguje isključivo na berzi kao redovnom i centralizovanom berzanskom tržištu. Odmah po zaključivanju mogu se brzo pretvaraju u novac, pa ih nazivaju likvidni terminski ugovori. Da bi to bilo izvodljivo, fjučersi su visoko standardizovani ugovori i to u pogledu: active kojom se trguje, načina plaćanja i isporuke..

Utvđuje se veličina ugovora, prihvatljiv kvalitet isporuke robe, cena i način plaćanja. Obavezno se zaključuje na redovnom berzanskom tržištu i saldiraju preko klirinške kuće, koja je garant ostvarenja ugovora, prodavac mza kupca i kupac za prodavca.

Između forvard i fjučers ugovora postoji više razlika:
-Kod fjučers ugovora isporuka i plaćanje se ne vrši tačno u dan, kao kod forvarda, već svaki dan do datuma dospeća odnosno na sam taj dan;
Šema 4 Funkcija klirinške kuće na futures tržištima:
Grafikon 3 Profiti za kupce i prodavce fjučersa i opcija:
-Fjučersima se regularno trguje na berzi fjučersa i cene se redovno dnevno saldiraju
i objavljuju u dnevnoj štampi. To znači da, za razliku od forvarda, fjučers ugovori zahtevaju dnevno poravnanje bilo kakvih gubitaka i dobitaka na ugovorima, pa mogu biti likvidirani na bilo koji dan pre i na dan isteka ugovora, dok to nije moguće kod forvard ugovora.

-Sastavni deo fjučers ugovora je i Klirinška kuća sa kojom kupac i prodavac zaključuju posebne ugovore i kojoj moraju da uplate propisani inicijalni depozit (marginu), što nije slučaj sa forvard ugovorima. Kod fjučersa isporuku robe i plaćanje robe garantuje klirinška kuća;

-Kod fjučersa, najčešće, ne dolazi do stvarne isporuke berzanskog materijala, već se samo isplaćuje razlika u ceni, tj. vrši prebijanje salda, dok je kod forvarda isporuka predmetne robe obavezna. U praksi se izvršava samo oko 3% fjučers ugovora, tako da oni najčešće predstavljaju ugovore na zaradu odnosno špekulativne ugovore.

Na centralizovnaom berzanskom tržištu fjučersima se, najčešće, trguje posredstvom brokera, tako da kupac i prodavac ne moraju lično da traže partnere za trgovinu.

Standardizacija ugovora i dubina trgovanja omogućuje da fjučers pozicije budu zatvorene preko brokera, a ne direktnim pregovorima sa drugom strnaom. Pošto Klirinška kuća garantuje da će svaka strana ispuniti svoje obaveze, skupe provere boniteta partnera nisu neophodne.

Umesto toga, svaki trgovac polaže kod klirinške kuće garantni deposit koji se naziva margina, i na taj način se garantuje izvršenje ugovora. Margina obično iznosi 5-15% od vrednosti ugovora, a po potrebi se i prilagođava prema kretanju realne tržišne cene.

Ako se ugovor ne izvrši iz margine se prenose sredstva subjektu koji je bolje predvideo cenu odnosno subjektu koji dobija u ceni. Ako je margina nedovoljna subjekt koji gubi dodaje novac na račun margine, a ako je subjekt koji gubi uplatio višu marginu od promene cene,

Klirinška kuća mu, po prestanku odnosno zatvaranju ugovora, vraće više uplaćena sredstva.Fjučersi imaju višestruki značaj u upravljanju rizikom, hedžingu, stabilnosti cena, za savlađivanje gepa u finansiranju i slično.

Kupac fjučers ugovora ima pravo na aktivu koja je ugovorena fjučersom i obavezu da plati tu aktivu. Sa druge strane, prodavac fjučers ugovora ima pravo da dobije novac i obavezu da isporuči aktivu. Oko obaveza se stara klirinška kuća.

Sve transakcije se obavljaju preko kliringa, a ne direktno između kupca i prodavca. Klirinška kuća overava ugovore i postaje garant njihovog izvršenja. Često kupac i prodavac nezavisno rade kompenzacije sa klirinškom kućom pre zaključenja ugovora. Prodavac može otkazati ugovor i kupovinom drugog ugovora od kupca, a kupac prodajom drugog ugovora prodavcu.

Po Zakonu o hartijama od vrednosti Srbije, fjučers ugovor se definiše kao prenosiv ugovor o prodaji standardizovane količine tržišnog materijala koje mogu da zaključuju pravna lica preko berzanskih posrednika i uz pomoć klirinške kuće.

Fjučersi su najčešće bliskog rok. Rok dospeća ne može biti kraći od tri dana od njegovog zaključenja niti duži od godinu dana, a najčešće su rokovi dospeća do 90 dana. Na primer, kod deviznog fjučersa, za većinu svetskih valuta postoji buduće valutno tržište: evro, dolar, kanadski dolar, australijski dolar, britanska funta, jen, švajcarski franak, švedska kruna, danska kruna, norveška kruna i sl.

Fjučers je ugovor koji je berza standardizovala, pa može da služi kao podloga za druge derivate, posebno za opcije, što nije slučaj sa forvard ugoovrima. Fjučers se svodi na fiksiranje cene unapred za standardni lot isporuke robe u budućnosti. Ugovor se realizuje po toj, unapred utvrđenoj tzv. fjučers ceni (futures price) koja se razlikuje od tržišne cene.

Zatvara se naplatom, po isteku roka, ili isplatom razlike u ceni (margine) pre isteka ugovora. Klirinška kuća svakodnevno preknjižava marginu, prema subjektu koji je bolje predvideo cene. Koliko kupac gubi prodavac dobija, tako da je saldo margine uvek nula.

Kad se ugovor svede na tržišnu cenu saldo je uvek nula jer koliko kupac gubi prodavac dobija i obrnuto.Postoji više tipova fjučersa. Najznačajnije su dve velike grupe: robni i finansijski fjučersi.

Robni fjučersi su najstariji oblik fjučers ugovora. Reč je o likvidnim terminskim ugovorima kod kojih je osnovna aktiva – roba. Roba kojom se najčešće trguje su: poljoprivredni proizvodi – žitarice (pšenica, kukuruz, soja, pirinač, itd), živa stoka, agroindustrijski proizvodi (kafa, kakao, pamuk, šećer...), metali, nafta i zemni gas.

Da bi moglo da se trguje robnim fjučersima neophodna je standardizacija količina. Tako su standardi, na primer na Njujorškoj berzi, u trgovini žitaricama – 5000 bušela, u trgovini naftom – 1000 barela i slično. Takođe se utvrđuje standardni kvalitet robe ili klasa (npr. br. 2 tvrdo zimsko žito ili br. 1 meko crveno žito). Mesto ili način isporuke robe takođe su označeni u ugovoru. Isporuka poljoprivrednih proizvoda obavlja se predajom skladišnice, koji izdaje ovlašćeni skladištar, ili robnog zapisa.

Finansijski fjučers obuhvata veliki broj različitih fjučers ugovora, gde se kao osnovna aktiva pojavljuju drugi tržišni materijali.

U zavisnosti od osnovne aktive razlikujemo više vrsta finansijskih fjučersa:

-fjučersi na hartije od vrednosti, kao što su državne hartije od vrednosti, obveznice firmi, obične akcije, opcije,
-valutni fjučersi, gde se kao osnovna aktiva javljaju vodeće svetske valute,
-fjučersi na tržišne indekse i
-kamatni fjučersi.

U slučaju finansijskih fjučersa, isporuka se može izvršiti elektronskim transferom sredstava.U slučaju indeksnih fjučersa primenjuje se postupak gotovinskih poravnanja, slično kao kod indeksnih opcija. Iako fjučers ugovori, u formulaciji i principu, zahtevaju isporuku aktive, u stvarnosti retko dolazi do te isporuke.

Umesto toga ugovorne strane najčešće zatvaraju svoje pozicije pre dospeća ugovora, realizujući dobitke i gubitne, preko margine, u gotovini.Pošto berza fjučersa određuje sve uslove iz ugvora, trgovci ugovataju samo cenu fjučersa tj. fjučers cenu za isporuke robe ili prevremeno zatvaranje ugovora u budućnosti.

Trgovac koji zauzima dugu poziciju obave-zuje se na kupovinu (preuzimanje-prijem) aktive. Trgovac koji zauzima kratku poziciju obavezuje se na prodaju (isporuku) aktive. Za trgovca sa dugom pozicijom kaže se da kupuje ugovor, a za trgovca sa kratkom pozicijom kaže se
da prodaje ugovor.

Reči kupuje i prodaje koriste se, zapravo, samo fugurativno, jer u trnutku sklapanja ugovora ne dolazi do predaje ni robe ni novca, nego samo uplate bazne margine kod klirinške kuća.

Ako je 1. februara 2009. godine, ugovoren fjučers za isporuku, na primer pšenice, 1. Jula 2010, po ceni 200 dolara za tonu. Trgovac koji drži dugu poziciju tj. kupac fjučersa osoba koja će kupiti robu, zarađuje na porastu cene, gubi ako cene padaju.

Ako je cena 1. jula 210 dolara (lising sa Produktne berze Novi Sad), ugovor će se izvršiti jer kupac kada izvrši ugovor i odmah proda pšenicu dobija 10 dolara po toni, jer je trenutna tržišna cena za toliko više od ugovorene fjučers cene.

Ako je tržišna cena na dan dospeća 190 dolara po toni, kupac ugovor neće izvršiti jer bi ako ga izvrši izgubio 1o dolara.

Uvek je dobit kupca gubitak prodavca, koliko jedan izgubi toliko drugi dobije. (što se vidi iz grafikona na strain ...). Partner iz ugovora koji oseti da je loše predvideo cene pa se tržišna kretanja okreću na njegovu štetu, uvek može zatvoriti ugovor, isplatiti dotadašnju marginu i prekinuti veće gubitke.


Ono što na tržištu fjučersa omogućava velike dobitke ali i velike gubitke jeste dejstvo finansijskog leveridža. Investitor ne plaća punu cenu ugovora već samo deo vrednosti (tzv. inicijelna margina, obično do 10% vrednosti ugovora).

Ovaj depozit investitori uplaćuju kako bi se osiguralo ispunjenje obaveze iz ugovora. Ako kretanja na tržištu fjučersa idu u smeru suprotnom od onoga koje je investitor predvideo, on mora doplatiti na račun kako bi iznos depozita ostao isti.

U slučaju da kretanje cena na tržištu fjučersa opravda investitorova očekivanja, on se može povući sa tržišta kupovinom ugovora po kojem se pruzimaju obaveze suprotne od onih iz prethodno kupljenog ugovora.

Zarađeni novac (depozit umanjen za proviziju i ostale troškove) investitor povlači sa računa izlazeći sa tržita kao dobitnik.Pojam opcija u ekonomskoj istoriji je star koliko i ona sama. Još su feničanski trgovci, da bi iskoristili mogućnost kupovine tereta prvih brodova koji stižu u luku, kupovali opcije kako bi dobili sadržaj koje je brod prevozio drugim rečima sticali su pravo da budu prvi u redu.

Ukoliko bi sadržaj tereta bio nezadovoljavajući ili male vrednosti, trgovci ne bi iskoristili opciju. Opcije i danas imaju slično značenje - nude iskorišćenje nekog prava ali i mogućnost odustajanja od njega.



View previous topicBack to topView next topic
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum